Ljudi se ne menjaju kada im pokažete šta nisu. Menjaju se kada im pokažete šta mogu biti.

Šta znači voditi ljude kada više nismo u eri resursa već u eri mogućnosti?

U svetu koji se menja brže nego ikada, menja se i uloga lidera. Više nije dovoljno da vodimo timove kroz zadatke. Danas se od nas traži da vodimo ljude ka onome što mogu postati. Zato je ključno pitanje za svakog lidera: Kako zapravo gledam na ljude oko sebe?

Ne kao resurse. Ne kao zadatke. Već kao potencijal u procesu postajanja.

PRIORITETNI ZADATAK LIDERSTVA — DIZAJNIRANJE IDENTITETA

Nekada se lider merio po ostvarivanju rezultata i efikasnosti. Danas, u doba veštačke inteligencije i masovne automatizacije, liderstvo postaje nešto drugo…sposobnost da prepoznamo ono što još ne postoji. Da vidimo mogućnost pre nego što se pokaže.

Ne upravljamo više samo performansama. Mi sada oblikujemo identitete.

ZABORAVITE ISPRAVLJANJE. POČNITE SA USPRAVLJANJEM.

Većina lidera ima dobru nameru kada ispravlja. Mislimo da pomažemo kada ukazujemo na greške. Ali prava promena se ne dešava kroz korekciju. Dešava se kroz veru i viziju. 

Ljudi ne rastu kada ih ispravimo. Rastu kada ih uspravimo.

Pitanje nije — Šta s tobom nije u redu?

Pitanje je — Šta je u tebi što još nismo otkrili?

NAUKA TO POTVRÐUJE - Pygmalion efekat u učionici (i kancelariji)

Jedan od najfascinantnijih eksperimenata u istoriji obrazovanja dogodio se 1968. kada su psiholog Robert Rosenthal i direktorka škole Lenore Jacobson sproveli studiju u osnovnoj školi u Kaliforniji. Testirali su sve učenike IQ testom, ali su nasumično izabrali 20% dece i rekli učiteljima da su „intelektualni procvatnici“.

U stvarnosti, ta deca nisu bila ništa drugačija od ostalih. Ali na kraju godine, baš ta grupa je pokazala značajno veći napredak u IQ-u i školskim rezultatima. Zašto? Jer su ih učitelji tretirali drugačije, sa većim poverenjem, većim očekivanjima i većom pažnjom.

Ista pravila važe i u biznisu. Zaposleni rastu ili stagniraju u skladu sa prostorom koji im lider daje da postanu nešto više.

NEUROLOGIJA VERE

Nauka danas objašnjava i ono što je nekada zvučalo kao magija. Verovanje u nečiju sposobnost doslovno menja hemiju mozga. Kada osoba oseti iskreno poverenje i podršku, aktivira se dopaminski sistem i oslobađa se potencijal kroz tzv. neuroplastičnost.

Jednostavno rečeno, mozak se adaptira novoj viziji sebe. To je razlog zašto neki lideri mogu izvući briljantnost iz prosečnih ljudi…oni jednostavno vide unapred.

Verovati u čoveka, pre nego što se dokaže, nije naivnost. To je investicija u njegov najdublji potencijal.

VIZIJA RAÐA SPOSOBNOST

Ljudi ne postaju bolji jer im objasnite gde greše. Postaju bolji jer osećaju da neko vidi više u njima nego što oni sami vide.

Kada pogledate čoveka i ne procenite ga po onome što jeste, već po onome što može biti, u tom trenutku počinje transformacija.

To nije manipulacija, to je vizionarska empatija.

PRIMER IZ SPORTA - Trener koji je razumeo dušu, ne statistiku

Phil Jackson, poznat kao „Zen Master“, znao je da šampione ne pravi samo strategija. Pravio je šampione tako što je razumeo psihu pojedinca.

Dennis Rodman, možda najkontroverzniji igrač NBA istorije, bio je haotičan, nepredvidiv, emocionalno nestabilan. Većina trenera bi ga odbacila. Jackson mu je dao prostor da bude autentičan, da ode u Las Vegas usred plej-ofa kako bi se „resetovao“.

Ista osoba koja je pravila haos, pravila je šampionsku odbranu. Ne zato što je promenila ko je, već zato što je neko promenio kako ga vidi.

PRAKTIČNA MAPA - Kako lideri mogu aktivirati postajanje

1. Ne gledajte kroz retrovizor - Nemojte procenjivati ljude po njihovim jučerašnjim rezultatima. Retrovizor pokazuje greške. Šoferšajbna pokazuje potencijal. Pravi lider zna kroz šta vredi gledati.

2. Dajte im ime koje još nisu izgovorili - Neka vaša očekivanja budu most ka njihovoj budućnosti, ne presuda prošlosti.

3. Dizajnirajte kontekst, ne kontrolu - Ljudi ne rastu pod nadzorom, već u okruženju koje ih poziva da rastu.

4. Pohvala nije slabost već alat razvoja - Autentično prepoznavanje je gorivo koje pokreće unutrašnju motivaciju.

LIDERSTVO BUDUĆNOSTI JE DUBOKO LJUDSKO

U eri u kojoj AI preuzima sve što je ponovljivo, ljudskost postaje najvredniji resurs.

Najvažnija veština lidera neće biti upravljanje tehnologijom, već kapacitet da vidi ljude ne kao što jesu, već kao što mogu postati. 

To ne znači da zanemarimo realnost. To znači da oblikujemo novu.

LIDER KAO UMETNIK MOGUĆEG

Najveća moć koju lider ima nije da menja ljude, već da ih pogleda tako da oni požele da postanu bolji.

Jer kada u drugima vidimo veličinu, često se dogodi da oni tu veličinu i pronađu. Ne u našim rečima. Već u svom novom pogledu na sebe.

U tome je i moć i odgovornost. Lideri ne ispravljaju ljude. Oni ih uspravljaju.

——

ML:

U svetu marketinga, koji spaja umetnost, strategiju, prodaju i analitiku, liderstvo je posebno izazovno jer zahteva balansiranje raznolikih karaktera i visokog pritiska.

Kao lider još od 1992. godine, imao sam privilegiju da vodim različite organizacije — od startapa sa nekoliko ljudi, preko sopstvene marketinške agencije sa 150 zaposlenih, do pozicije regionalnog direktora Publicis Groupe za 30 zemalja, stotine agencija i više hiljada ljudi.

Kompanije koje sam vodio su mnogo puta nagrađivane za korporativnu klimu, uključujući priznanje za Poslodavca godine u Srbiji.

Više od 15 godina sam i aktivan član Srpska asocijacija menadžera, u kojoj sam bio u više navrata član upravnog odbora i u kojoj sam i danas ponosan potpredsednik. 

Liderstvo je za mene ne samo profesionalna veština, već i životna strast. Kroz iskustvo, literaturu i dijalog sa drugim liderima — učim, predajem i pišem o tome već decenijama.

Kao lider, nisam se menjao zato što je to tražio posao, već zato što su ljudi oko mene zasluživali boljeg mene. Godine i različiti konteksti su me naučili da najveći uspeh nije u brojkama, već u ljudima koje sam video da rastu. Možda sam izgradio uspešne kompanije ali ono na šta sam najponosniji je to što sam pomogao da se izgrade uspešni i srećni ljudi.

Ono što sam u ovom tekstu izložio možda nije novo za mnoge uspešne lidere, ali ono što jeste novo jeste da će liderima budućnosti upravo ovo biti prioritet — a ne samo jedna od mnogih uloga.