1. Akademik prof. dr Rade Biočanin
Mr Mirsada Badić, doktorant
19-20. maj 2017. Vlašić
2. Za početak diskusije…
• 1903. britanski filozof, Herbert Spenser, dao je
dubokoumnu naučnu izjavu:
•
“Sve u svemiru može se objasniti pomoću pet
osnovnih stvari - prostor, materija, vreme, sila, i
akcija.”
• Spenser, evolucionista, bio je savremenik Čarlsa Darvina,
britanskog naučnika kome se pripisuje poznati koncept o
evoluciji. Njemu (Spenseru) dodeljena je prestižna nagrada
Britanskog naučnog društva. Ovo se smatralo ogromnim
doprinosom nauci. I jeste, dok ne shvatite da…
3. ZNAČAJ PERSUAZIVNE KOMUNIKACIJE ZA
TRANSFER ZNANJA U EKOLOGIJI i OR
Polazna hipoteza:Transfer znanja u eko-bezbednosti i OR je
uspešniji ako je ta komunikacija persuazivnija.
Persuazija je sveprisutna pojava: svakodnevno smo
zapljusnuti morem poruka koje nastoje u nešto nas ubediti,
uveriti ili nagovoriti.
Zašto je uopšte potrebno nekoga ubeđivati, uveravati ili
nagovarati na nešto?
Mogući odgovori:... Nauka smatra da je čovek biće koje ne
prihvata sve „zdravo za gotovo“ ili mu nedostaje pažnje pri
primanju informacija.
4. UVOD
Kantoni su države članice Federacije BiH i ukupno ima 10 od 12. juna 1996.
godine. Kantoni uživaju visok stepen autonomije, isključivu nadležnost u
unutrašnjim poslovima, korištenju prirodnih resursa, na svim nivoima obrazovanja,
prostornoj i stambenoj politici, sportu, kulturi i ekologiji, dok su zdravstvo,
socijalna zaštita i promet u podijeljenoj nadležnosti Federacije.
Grad Travnik (Herbosa) se nalazi u dolini rijeke Lašve, okruženoj planinama Vlašić
na sjeveru i Vilenica na jugu. Ovaj znamenti grad je administrativni i politički
centar srednje Bosne sa popisanim 16.534 lica, nalazi se u velikoj lašvanskoj
dolini, koja povezuje dolinu rijeke Bosne na zapadu sa dolinom rijeke Vrbas, na
istoku.
8. Korporacija je složeno multivlasničko društvo. Odnos
suvlasnika (dioničara) i menadžmenta u fokusu je
različitih interesa od onog vremena kada je nastalo
dioničko društvo (XIX vek).
Posebna briga prema korporativnom upravljanju kao
realnom instrumentu povećanja efikasnosti
korporacija/preduzeća i privrednih društava u celini
iskazana je u zemljama članicama OECD (Organizacija
za ekonomsku saradnju i razvoj – Organization for
Economic Cooperation and Development's).
Korporativno upravljanje zasniva se na načinu podele
prava i odgovornosti u skupini korporativnih
sudionika, posebno dioničara i menadžera.
9. ŠTA JE KORPORATIVNO UPRAVLJANJE (KU)?
Set odnosa između:
• menadžmenta
• Upravnog i/ili Nadzornog odbora
• akcionara
• ostalih zainteresovanih strana (deponenti, kreditori, zaposleni,
potencijalni akcionari i kreditori,država,...)
KU - sistem pomoću koga se upravlja bankom i kontroliše
sprovođenje ciljeva
OSNOVNI PRINCIPI KU (OECD – 1998.):
• zaštita prava svih akcionara
• obezbeđenje istog tretmana svih akcionara
• identifikovanje i obezbeđenje poštovanja prava drugih
• obelodanjivanje i transparentnost (blagovremenost, relevantnost, pouzdanost)
• odgovornost UO za strateško upravljanje
10. Šest načela korporativnog upravljanja definisao je OECD:
1)Osigurati efikasan okvir korporativnog upravljanja,
2)Prava dioničara i ključne vlasničke funkcije,
3)Pravedan tretman dioničara,
4)Uloga vjerovnika u korporativnom upravljanju,
5)Obavljanje i transparentnost,
6)Odgovornost uprave.
Osnovna svrha načela korporativnog upravljanja, prema
odrednicama OECD-a:
Razvijati i poboljšati legalni, institucionalni i regulatorni okvir
korporativnog upravljanja,
Pružanje vodiča, uputa i savjeta za razvoj finansijskih tržišta i
svih sudionika u korporativnom upravljanju.
12. Stubovi održivosti u privredno-društvenom razvoju
Održivost se najčešće tumači kao dugoročno uravnoteženi sistem, koji se
sastoji od interaktivnih ekoloških, ekonomskih i društvenih sistema/ciljeva.
13. .
U avgustu 2015. godine 193 zemlje se saglasilo sa
sledećih 17 ciljeva održivog razvoja:
1) Bez siromaštva
2) Bez gladi
3) Dobro zdravlje
4) Kvalitetno obrazovanje
5) Polna ravnopravnost
6) Čista voda i sanitarni uslovi
7) Obnovljiva i pristupačna energija
8) Dobri poslovi i ekonomija
9) Inovacije i dobra infrastruktura
10) Smanjiti nejednakost
11) Održivi gradovi i zajednice
12) Odgovorna upotreba resursa
13) Klimatske delatnosti
14) Održivost okeana
15) Održiva upotreba zemljišta
16) Mir i pravda
17) Partnerstvo za održivi razvoj
14. .
Reinžinjering poslovanja je izraz koji se koristi u oblasti
rukovođenja i organizacije i uopšte u komuniciranju među
poslovnim ljudima. Ovim izrazom su obuhvaćeni modeli za
kompleksnu reorganizaciju procesa ili poslovanja.
Reinžinjering je proces radikalne promene ili transformacije, koji
je usmeren na preispitivanje svakog procesa u organizaciji i
celokupnoj organizaciji.
Reinžinjering (business process reengineering-BPR) je kreativan i
inovativan proces koji menja organizacijsku kulturu,stvara nove
procese, nove sisteme, nove strukture i nove načine za
provođenje promena i kao takav utiče na uspeh kompanije.
Reinženjering proveden u kompanijama
15. . “Nova konkurencija, nove
tehnologije i novi stil
života zahtevaju sasvim
novi menadžment”
John A. Young
Sposobnost, veština i uspešnost menadžera bazira se na znanju
i umeću da kontinuirano raspolaže informacijama o sredini
organizacije i da se uspešno suočava sa promenama.
Komunicirati, planirati, odlučivati, upravljati ljudima,
organizovati, držati poslove pod kontrolom, voditi, poznavati
finansije, poznavati svoju oblast ili profesiju, to su poslovi za
koje menadžer treba da poseduje znanja, veštine i sposobnosti.
Prosečan menadžer je, nažalost, daleko ispod ovog idealnog
zahteva.
16. ТIPOVI NHB RIZIKA KOJI
OPTEREĆUJU KANTON
Požari (šumski, gradski, lokalni)
Požari i eksplozije
Zemljotresi i vulkani
Klizišta i odroni
Vremenske nepogode (grad, vetrovi, grom)
Еpidemija/pandemija i bolesti
Nuklearni, hemijski i biološki udesi
NHB terorizam i posledice ter. akata
Posledice MGO-genetičkih akata
Poplave (bujične, ravničarske)
Аkcidenti u proizvodnom procesu
Prirodni razlozi i karakter Tehničko-tehnološki karakter
18. .
Izvor zagađenja predstavlja svaka tvorevina (naselje, industrija, poljoprivredni objekti) koja
ispušta otpadnu vodu. U zavisnosti od načina dejstva ispuštene vode na vodoprijemnik,
izvori zagađivanja se dele na:
• koncentrisane (tačkaste-kraj neke kanalizacione cevi),
• rasute (difuzne-spiranje sa poljoprivrednih površina, sa puteva),
• havarijski/akcidentski.
Glavni izvori zagađivanja vode su: zagađene otpadne vode urbanih kanalizacionih sistema,
zagađene otpadne vode iz industrijskih sistema, nekntrolisane deponije čvrstog otpada,
poljoprivredne površine odakle se smiraju ili infiltriraju rastvorene supstance veštačkih
đubriva i pesticida, saobraćajnice, stočarske farme, nekontrolisana seča šuma i erozija zemljišta
20. .
Koliko za vas pri odabiru pojedinih proizvoda utiče svaka od pojedinih karakteristika?
(rezultati istraživanja)
21. Modeli etičkog odlučivanja
• Potrebno je razvijati i primenjivati različite modele etičkog odlučivanja
u menadžmentu,
• Jedan od opštih modela, koja posebno ističe dve varijable:
1. Karakteristiku pojedinaca
• individualne razlike
• pristrasnosti,
2. Karakteristike organizacije
• organizaciona kultura,
• grupni i oranizacioni pritisci,
22. Razlozi pojave etičkih problema u kompaniji
1. Lična korist, prouzrokuje etičke probleme, zbog toga što
neki ljudi stavljaju ličnu korist ispred dobrobiti kompanije.
Pri zapošljavanju obratiti pažnju na sledeće karakteristike
kandidata:
shvatanje uloge u biznisu,
intenzitet želje za uspehom,
spremnost na žrtvovanje.
2. Konflikt individualnih vrednosti i organizacionih ciljeva
3. Menadžerske vrednosti i stavovi, menadžeri predstavljaju
„ključ” i daju „etički ton” svojoj kompaniji
4. Pritisak konkurencije
5. Kulturne razlike i protivrečnosti
23. Da bi korporacija/preduzeće postizalo neku etičku
afirmaciju i porast poslovnog ugleda, potrebno je
prdržavati se sledećih principa:
1. Podrška i poštovanje međunarodnih priznatih ljudskih prava,
2. Preduzimanje mera radi sprečavanja korporacija/preduzeća da
učestvuju u zloupotrebi ljudskih prava,
3. Sloboda udruživanja i stvarno priznavanje prava kolektivnog
pregovaranja,
4. Uklanjanje svih oblika prisilnog i obaveznog rada,
5. Stvarno ukidanje dečijeg rada,
6. Uklanjanje diskriminacije u zapošljavanju i izboru zvanja,
7. Podrška merama zaštite od ekoloških i zdravstvenih rizika,
8. Preduzimanje mera radi promocije veće ekološke odgovornosti,
9. Podsticanje razvoja i širenja ekološki prihvatljivih tehnologija,
10.Suzbijanje korupcije u svom oblicima, uključujući ucene i
podmićivanja.
24. IZVORI ETIČKIH PROBLEMA U POSLOVANJU
KOMPANIJE/PREDUZEĆA
• Veliki je broj potencijalnih izvora etičkih problema,
odnosno mesta gde se oni mogu pojaviti,
• Najčešći etički problemi su:
Izdavanje poslovne tajne,
Mito i korupcija,
Sabotaža i popusti u radu,
Sklapanje štetnih poslovnih aranžmana,
Tolerisanje nezakonitog rada,
Podsticanje na nerad i bojkot,
Friziranje izveštaja i informacija.
25. • Izvori etičkih problema javljaju se i na nivou
pojedinaca/grupe ljudi, uvek kada:
Nisu usklađeni lični ciljevi i nepouzdan karakter, radi se
o osobini nekih pojedinaca/grupe, koji po svaku cenu
žele postići lične ciljeve bez obzira na moguću
nepravdu koja se može desiti kolegama ili preduzeću,
Sukob ličnih i organizacionih ciljeva, kada preduzeće
teži ciljevima ili koristi metode koje su neprihvatljive
nekim njenim radnicima,
Stavovi vrednosti menadžera, kao glavni donosioci
odluka i „čuvari“ reda i zakonitosti u preduzeću, imaju
glavnu ulogu u borbi protiv neetičkog ponašanja.
Uticaj pritiska konkurencije, što izaziva preduzeće da
se odlučuje za neetičke akcije kako bi pobedile
konkurenciju, u borbi za napredovanje između
zaposlenih u preduzeću.
26. Drugi izvori etičkih problema:
Oblici nelojalne ili neetičke konkurencije, a posebno:
reklamiranje proizvoda sa neistinitim podacima,
davanje netačnih informacija o drugom preduzeću,
dovođenje u bilo kakvu zabludu kupca, neovlašćena
upotreba žiga, znaka, kvaliteta, davanje poklona
imovinske ili druge koristi drugom preduzeću radi
dobijanja povlašćenih uslova, preotimanja kadrova...
Razlike u kulturama, posebno veliki problemi se
javljaju zbog razlike u religijama, što je etičko za
jedne, to je neetičko za druge.
Sprečavanje slobodne tržišne utakmice, odnosi se na
pojavu raznih vrsta monopola, sporazuma o tržištu,
cenama, limitiranju kapaciteta i obima proizvodnje,
zatvaranju tržišta radi eliminisanja konkurenata i drugi
sporazumi koji eliminišu suštinu konkurencije –
ANTIMONOPOLSKO ZAKONODAVSTVO
27. ETIČKI MENADŽMENT
• Pravilno shvaćen etički menadžment mora jasno
definisati pravila igre i primeniti ih u čitavoj kompaniji tj.
preduzeću putem svebuhvatne komunikacije i
interakcije u procesu upravljanja ljudskim resursima,
• Četiri činioca za uspešno sprovođenje etike poslovanja
u preduzeću su:
1) Postavljanje jasnih pravila-kodeksa delovanja,
2) Sistemska implementacija postavljenog kodeksa,
3) Redovan nadzor u sprovođenju postavljenih pravila,
4) Definisanje sankcija u slučaju nepoželjnog ponašanja.
• Etičke obaveze preduzeća treba da proizlaze iz njegove
društvene odgovorosti, a društvena odgovornost prizlazi
i njegove moći,
• Moćne korporacije uz ekonomsku osvajaju i političku
moć.
28. KORPORATIVNO-DRUŠTVENA ODGOVORNOST
• Predstavlja odnos menadžmenta prema okruženju, koji
se meri pisanim i nepisanim moralnim pravilima, prema
kojima se ocenjuje ponašanje menadžmenta, odnosno
preduzeća,
• Znači, menadžment je odgovoran i pred internim i pred
eksternim okruženjem korporacije/preduzeća,
• Opšta područja aktivnosti i društvene odgovornosti
preduzeća su:
sprečavanje i rešavanje okolnih i ekoloških problema,
unapređivanje obrazovanja,umetnosti i zdravlja zajednce,
doprinos rešavanju opšteljudskih i socijalih problema,
unapređivanje zajednice, posebno lokalne samouprave,
unapređivanje vladine uprave omogućavanjem svojim
menadžerima i stručnjacima angažman na vladinim projektima.
29. KORPORATIVNO- DRUŠTVENA ODGOVORNOST
(Corporative Social Responsibility - CSR):
• Podrazumeva da za profit koji ostvaruju, kompanije
tj.preduzeća nisu odgovorna samo akcionarima, nego
pojedincima i grupama (tj. svim stejkholderima), na
koje se profit odražava ili su na bilo koji način
učestvovala u njegovom stvaranju,
• To je sistem poslovanja korporacije/preduzeća, koji
doprinosi dobrobiti celog drušva, pa i samog
preduzeća,
Osnovna načela odgovornosti:
pošteno pravično i jednako ponašanje prema zaposlenima,
etičko i pošteno poslovanje,
poštovanje osnovnih prava čoveka,
odgovorno ponašanje prema životnoj sredini/okolini.
30. Principi korporativne društvene
odgovornosti
• Uključivanje preduzeća u život zajednice,
• Polaganje računa, održivost, transparentnost,
etičko ponašanje (bez korupcije),
• Poštenje i poslovni moral.
Ovi principi imaju sledeće zajedničke osobine:
• Univerzalni su i odnse se na sve vrste preduzeća,
• Njihova realizacija se odvija na dobrovoljnoj bazi,
• Usmereni su na saranju sa stejkohderima.
Navedeni principi izražavaju obavezu preduzeća da
doprinesu kvalitetu života, a ne samo kvanititetu,
Navedeni principi su ugrađeni i u definiciju Svetskog
poslovnog saveta za održiv razvoj, kao i u dokumenta
Evropske unije.
31. PIRAMIDA DRUŠTVENE ODGOVORNOSTI
• Društvena odgovornost je prihvatanje činjenica da pored
jedne kompanije/preduzeća postoje brojna druga
preduzeća koja imaju legalno i legitimno pravo da posluju,
• Piramida društvene odgovornosti sadrži:
Filantropska odgovornost, budi dobar korporativni
građanin. Doprinosi društvu resursima. Poboljšaj kvalitet
života,
Etička odgovornost, budi etičan, obaveži se da radiš ono
što je dobro. Pravedno i fer. Izbegavaj da nanosiš zlo,
Pravne odgovornosti, povinuj se zakonu. Zakon je
društvena klasifikacija dobrog i lošeg. Igraj po pravilima
igre.
Ekonomske odgovornosti, budi profitabilan. Temelji na
kojima se svi ostali zasnivaju.
32. ETIKA I KORPORATIVNO-DRUŠTVENA ODGOVORNOST
- DIMENZIJE SAVREMENOG MENADŽMENTA
• Ogromna količina nepoverenja na gotovo svim relacijama, koje
uspostavljaju stejkholderi u poslovnoj praksi.
• Postoje različite teorije poverenja, koje se mogu primeniti u
poslovanju, a većina posmatra poverenje sa dva aspekta:
Racionalni aspekt poverenja, zasniva poverenja na proceni vlastitih
interesa. Racionalnost se shvata kao praktičan pojam, a pojedinac bira
delovanje koje će mu doneti korist;
Socijalni aspekt poverenja, poverenje se shvata kao socijalan pojam,
isto se gradi postepeno, a odnos između partnera se može, tokom
trajanja procesa razvoja poverenja, neprekidno menjati.
• Komponente poverenja su : integritet, sposobnost, otvorenost,
dobronamernost i očekivanja.
Stejkholder
• Stake (udeo) + holder (držalac)
• zainteresovane strane i akteri (vršilac, izvršilac, učesnik u događaju)
33. DRUŠTVENO-ODGOVORNO POSLOVANJE KAO NUŽNA
POTREBA DANAŠNJICE
• P. Draker: Preduzeće je institicija društva jednako kao bolnice, škole,
banka,
• To znači da se od preduzeća očekuje da čitavom svojom misijom i
praksom služi društvu, jer se povećanje odgovornosti biznisa za
procese u društvu pokazuje kao nužnost, preduslovom sreće, razvoja
i opstanka,
• Privreda mora da više participira u društvenim obavezama i
odgovornostima i zasnivati poslovanje na etičkim principima i
promenjenom sistemu vrednosti,
• Profit je uslov opstanka preduzeća, ali se savremene korporacije sve
više okreću humanističkim vrednostima, kao organizacije koje brinu
o dobrobiti radnika i društva u celini,
• Svetska ekonomska kiza je i koncept neoliberalne ekonomije su
potvrdili da za privredu nema ničega opasnijeg od nezasite želje
akcionara za enormnim profitima,
• Postoje autori koji društvenu brigu preduzeća smatraju licemerjem,
jer se društveni rad i humanizam koriste u svrhu njihovog
marketinga i povećanje reputacije preduzeća kod kupaca,
• Zlatno pravilo etike: „Odnosi se prema drugima kako bi želeo da se
drugi odnose prema tebi“.
34. KONCEPT DRUŠTVENE ODGOVORNOSTI
POSLOVANJA
• Definicija: „Pod društvenom odgovornošću
podrazumevamo opredeljenje kompanije/preduzeća da
svoje poslovne srategije, odlučivanja i aktivnosti usmerava
ka unapređenju ekonomskog, društvenog i prirodnog
okruženja u kome posluje“.
• U modernoj ekonomiji je sve prisutniji stav da kompanija
tj.preduzeće ne treba samo da ostvaruje profit, već treba
da ima i pozitivan uticaj na društvenu sredinu u kojem
posluje,
• Društveno-odgovorno poslovanje rezultura pozitivnim
javnim mnenjem, zaštitom robne marke i lojalnošću, višim
statusom i uopšte boljom komunikacijom sa svim
stejkholderima.
35. Tokovi energije u državama Zapadnog Balkana i sveta
Povratno-logistički tokovi predstavljaju sve veće interese za regionalan lanac
isporuka, usled porasta uloge „zelene logistike“ i životnog ciklusa proizvoda, uz
osetno smanjenje otpada. Tu su dodatni troškovi, ali se ostvaruje dopunski profit.
37. RIVERSNA LOGISTIKA
• Zbog sve većeg interesovanja za eko-zaštitu i očuvanje resursa, zbog
porasti eko-svesti, javila se potreba za upravljanjem riversnim tokovima
proizvoda, tj. tokovima od tržišta do kompanije. Naglasak je na
ponovnom korišćenju, pakovanju ili odlaganju korišćenih proizvoda.
• Povećana konkurencija i želje kompanija da što više udovolje zahtevima
kupaca su povećali značaj povratnog toka proizvoda. Svaka kompanija
koja zanemaruje riversnu logistiku u suštini smanjuje profit.
Riversna logistika se usredsređuje na povraćaj proizvoda koji poseduju
izvesnu vrednost i na procesuiranje tih proizvoda, gde rezultat ulazi u novi
lanac snabdevanja (ne završava uvek kao otpad).
Program riversne logistike može doneti direktne dobitke kompanijama kroz:
smanjenje upotrebe sirovina, povećanje vrednosti vraćenih proizvoda (na
bazi njihovog procesuiranja) i smanjenje troškova odlaganja otpada.
38. Proizvodni sistem
Skup različitih elemenata uvezanih tako da kao celina mogu dati bolji rezultat
proizvodnje nego što bi ih dali njegovi delovi samostalno.
Elementi koji direktno utiču na razvoj proizvodnih sistema:
• sposobnost predviđanja događaja
• brzina usvajanja novih tehnoloških rešenja
• kvalitet postupaka promene stanja elemenata sistema
• kvalitet organizacije sistema
• kvalitet upravljanja postupcima promene stanja
• efikasnost i kvalitet funkcija sistemske podrške (logistika)
40. ŽIVOTNI CIKLUS PROIZVODA
Četiri faze:
– Faza uvođenja
• prodaja sporo raste
• visoki troškovi
– Faza rasta
• proizvod osvaja tržište
• dobit raste
– Faza zrelosti
• kupci prihvatili proizvod
• dobit se stabilizira
– Faza opadanja
• pad prodaje i dobiti
U svakoj fazi se javljaju različiti izazovi, prilike i problemi
42. Sistemi upravljanja okolinom u preduzeću
(Environmental Managment Systems – EMS)
Po definiciji “zeleni biznis” je termin koji se koristi za prduzetništvo i
proizvodnju koji proizilaze iz principa održivog razvoja.
Može se reći da “zeleni biznis” predstavlja:
• Proizvodnju s manjim utroškom energije, manjim utroškom materijala i
sirovina, te razvoj tehnologija s malo ili nimalo otpada;
• Supstituciju energenata i sirovina okolinski prihvatljivim;
• Ponovno korištenje iskorištenih materijala u istim tehnološkim procesima
u kojima su i nastali;
• Korištenje otpada i ponovno korištenje opreme ili njenih dijelova u druge
svrhe, ili na drugom mjestu.
44. PROIZVOD I USLUGA
Proizvod je sve što se može ponuditi tržištu sa svrhom da izazove pažnju, podstakne
na kupovinu, upotreabu ili potrošnju i čime se mogu zadovoljiti želje ili potrebe
46. BENCHMARKING I MARKETING ODNOSA
• Benchmarking je umeće učenja od firmi
koje izvode određene zadatke bolje od
drugih.
• „kopiranje najboljih praksi”
Koraci u provođenju:
• identificirati najbolje firme
• izmerit poslovanje firme koja provodi benchmarking
• odrediti program za nadilaženje razlika
• praćenje ishoda
Višestruka korist kroz povećanje produktivnosti i konkurentnosti
47. • Pet nivoa odnosa:
Marketing odnosa podrazumeva
strategiju poslovanja koja u prvi
plan stavlja poboljšanje odnosa sa
sadašnjim kupcima.
Zadatak: izgraditi i održavati bazu
odanih, profitabilnih klijenata
negovanjem dobrih
komunikacijskih veština i
mogućnosti prilagodbe svakoj
situaciji
48. Mnogo se eko-istraživanja usredsređuju na sledeća područja:
•proučavanja tokova materijala i energije ("industrijski metabolizam“)
•dematerijalizacija i dekarbonizacija, tehnološke promene i okolina
•planiranje, konstrukcija i procena životnog veka proizvoda
•dizajn za okolinu ("eko-dizajn")
•dugotrajna odgovornost proizvoača
•eko-industrijski parkovi ("industrijska simbioza")
•okolinska politika usmerena prema proizvodu
•eko-efikasnost
49. KVALITETŽIVOTA
ODRŽIVO
ZDRAVLJE
4 Održivo zdravlje se uspostavlja kroz interakciju
svih aspekata životne sredine i životnih uslova
pojedinca
Osnovnih uslovi i sredstava za održivo zdravlje su
mir, sigurno sklonište, obrazovanje, hrana, prihodi,
stabilan ekosistem, održivi resursi, socijalna pravda
i jednakost
Izazovizdravstvenogsistema
Vlade imaju odgovornost za
zdravlje svog naroda koje se može
ispuniti samo pružanjem
odgovarajućih zdravstvenih i
socijalnih mjera
7
50. 50
Osiguranje poljoprivrede
Strateško opredeljenje Evrope Re
Vlada Rezultat:
-Profit i imovina
poljoprivrednika su
bolje zaštićeni
-Veći podsticaji da
se više proizvede
Ishod:
-Povećana
proizvodnja
-Povećan prihod
-Veći doprinos
ekonomiji
Društva za
osiguranje
• Direktne subvencije
• Subvencije premije osiguranja
• Osnovna osiguravajuća zaštita
• Specijalizovana osigur. zaštita
Europa Re
Expertiza u
unapređenju
subvencija
Novi proizvodi
osiguranja
Know how
Svest
Edukacija
Razvoj distributivnih
kanala
Novi proizvodi
osiguranja
Unapređenje
tržišnog
mehanizma
Poljoprivrednici
52. Savremeni kontroling XXI veka – ekonomski partner menadžmenta očekuje od
kontrolora da bude dana-scientist, ekonomski prognostičar, procenitelj i psiholog. Kontroling se od
računovodstva sve više udaljava – prošle događaje zamenjuje prediktivnom analizom u cilju
optimizacije budućnosti. Resursi su ograničeni, više nego ikada potrebno je raditi više sa manje.
Kontroling današnjice „posmatra“ upravljanje kroz prizmu tri nerazdvojiva činioca: jasne strategije,
plana dugoročne održivosti i procene rizika. Rast, razvoj i dobit tri su uslova, koja moraju
funkcionirati u sinergiji, jer ukoliko u dužem periodu bilo koji posustane, preduzeće gubi snagu i
dah. . Njegov je pogled okrenut budućnosti odnosno ranim upozorenjimaje uloga pro-aktivna i
zadatak mu je da podstiče na promene.
pristup i izveštavanjepristup i izveštavanje
poslovnna analitikaposlovnna analitika
stepen inteligencijestepen inteligencije
konkurentska prednostkonkurentska prednost
53. POLITIKA PODRŠKE INOVATIVNOSTI
• Imajući u vidu brojne izazove sa stanovišta neophodnosti tretiranja
inovacija kao održivog izvora rasta i korišćenja u rešavanju socijalnih i
globalnih izazova, koji su dodatno aktuelizovani globalnom
ekonomskom krizom koja je otpočela 2008. godine, veliki broj zemalja
je doneo planske dokumente kojima se formulišu odgovarajući ciljevi i
obezbeđuju sistemski uslovi za stvaranje, razvoj i primenu inovacija.
• Evropska komisija je 2010. godine donela dokument pod nazivom
„Evropa 2020“. Tri prioriteta koja se međusobno podupiru: pametan,
održiv i inkluzivni rast.
• Inovacije se nalaze u centru strategije „Evropa 2020”. Osnovu
pametnog rasta čini razvoj ekonomije zasnovane na znanju i
inovacijama. Inovacije se tretiraju kao najbolje sredstvo za uspešno
rešavanje velikih društvenih izazova, koji su svakim danom sve
aktuelniji, kao što su klimatske promene, oskudica resursa i energije,
zdravlje i starenje.
• Strategijski pristup u odnosu na inovacije podrazumeva da će različiti
instrumenti, mere i finansiranje biti projektovani u službi inovacija.
54. Modeli sistema upravljanja okolišem (EMS)
EMS preduzeća koji je usklađen sa postojećim EMS standardima sastoji se
od sljedećih sedam modula:
1.Posvećenost problemu i okolinska politika
2.Inicijalni uvid u stanje okolinskih performansi preduzeća
3.Planiranje okolinske politike
4.Primjena okolinske politike
5.Mjerenje i evaluacija
6.Revizija i kontrola
7.Eksterne komunikacije u vezi sa okolinom.
Jedna od ključnih konkurentskih prednosti danas je brzo reagovanje na
promjene u okruženju. Što ih kompanija brže anticipira, moći će se brže i
lakše na njih pripremiti - strategiju troškovnog vodstva i strategiju
diferencijacije.
U ovaj model potrebno je samo uključiti okolinu i dolazimo do modifikovane
matrice strategije, koje kompanijama stoje na raspolaganju pri postizanju
konkurentskih prednosti.
55. KB predstavlja meru zaštite biznisa i
preduzetništva, a komponente su:
zaštita biznisa i preduzetništva (ekonomska, socijalna i
informaciona bezbednost),
zaštita intelektualnog kapitala,
zaštita životne sredine (zaštita od NHB akcidenata),
zaštita od elementarnih nepogoda (požar, poplava,
zemljotres),
zaštita čoveka kao radne snage (bezbednost i zdravlje
na radu),
ostalo.
56. Korporativno-društvena odgovornost je istinska potreba
kompanija.
Gotovo polovina ispitanika smatra da taj pojam označava
ulaganje u lokalnu zajednicu, a više od ¼ ispitanika pod ovim
pojmom podrazumeva odgovoran i fer odnos kompanije prema
zaposlenima.
Ako korporativno-društvenu odgovornost posmatramo kao
aktivnosti kojima se poboljšava kvalitet života za sve
stejkholdere – lokalnu zajednicu, klijente, prirodno je da veliki
deo ovih aktivnosti bude usmjeren na unapređenje rada i života
zaposlenih.
Mas-mediji mogu da problem osvetle i ukažu na njega, a kompanije da
ponude rješenje koje se može promovisati kao primer dobre prakse. Nije
retkost da mediji svojim pritiskom utiču na kompanije da se ponašaju
odgovorno kako ne bi bile izvrgnute javnoj osudi.
57. Pojam korporativno-društvene odgovornosti (Corporate
Social Responsibility – CSR) je relativno nov.
Ova odgovornost predstavlja posvećenost
preduzeća/kompanije da doprinese održivosti privrednog
razvoja sarađujući sa zaposlenima, porodicama, lokalnom
zajednicom i društvom uopšte, u cilju očuvanja zdravlja te
poboljšanja kvaliteta života.
Evropska unija, Zelena knjiga, 2001:
“Biti društveno odgovoran ne znači samo ispunjavati
zakonske obaveze, već ići dalje od pukog pridržavanja zakona i
ulagati još više u ljudski kapital, okruženje i odnose sa
stejkholderima”.
Stejkholder je u neraskidivoj vezi sa menadžmentom. Šta su
stejkholderi? Na koga se odnosi ovaj pojam? Koji su sve interesi i
potrebe stejkholdera? Ko su neki od ključnih stejkholdera? Šta se
podrazumjeva pod upravljanjem očekivanjima stejkholdera i zbog čega
je to značajno?
60. Društveno odgovorno ponašanje pridonosi očuvanju i
održivom razvoju društva stvara određenu vrijednost prema
široj javnosti
Cilj → povećanje pozitivnog utjecaja na društvo, a
smanjivanje negativnog
Pomaže u izgradnji imidža korporacije/preduzeća/ustanove
Cilj korporativne odgovornosti je da doprinese
dugoročnoj stabilnosti u poslovanju, unapredi odnose
sa svim stejkholderima i poveća profit.
Na kraju veći profit znači i veći prostor za dalje
ulaganje u zajednici i podizanje kvaliteta života.
61. KONCEPT SAMODISCIPLINE I KOHABITACIJE
LOKALNIH ZAJEDNICA I ZAŠTITE PROSTORA
VELIČINA DRŽAVE I KONCEPT ZAŠTITE PROSTORA
APSOLUTIZACIJA ZAŠTITE
(RESURSNI AREALI - REONI)
OSTALE ZEMLJE
ZAŠTITA PROSTORA
USMERENI RAZVOJ KONZERVACIJA FUNKCIONALNA ZAŠTITA
(REZERVACIJA)
kao model zaštite prostora u uslovima apsolutno
isključuje ekonomsko korišćenje i sa aspekta prisustva
ljudskih aktivnosti tumači se kao najrigidniji oblik zaštite
Evropska iskustva- konzervacija pre kao kontrolisani razvoj,
nego kao konzervaciju zatečenog stanja
POTREBA: jasnog distanciranje konzervatorskog od funkcionalnog principa zaštite, pri čemu ovaj
drugi podrazumeva zaštitu u cilju obezbeđenja funkcionalnosti datog prostora
62. Da bi osvarila svoju ulogu koncepta održivog razvoja,
uprava Gradan bi trebala biti orijentisana budućnosti i
učiniti sljedeće:
- Razmotriti mogućnost održivog razvoja u svim
područjima;
- Vratiti povjerenje javnosti;
- Razviti detaljan program zaštite životne sredine
(naglasak na edukaciji);
- Analizirati vlastite proizvodne procese;
- Aktivno se uključiti u javnu zaštitu životne sredine.
69. “Scientia potestas est”
“Znanje je moć”
XXI vek ističe da diploma nije garancija za posao, ukoliko
se ne poseduju odgovarajući lični kvaliteti kao što su:
• sposobnost za timski rad
• osećaj odgovornosti i lične discipline
• sposobnost donošenja odluka
• sposobnost za saradnju i spremnost da se rizikuje
• inicijativnost, radoznalost i kreativnost
• profesionalizam, težnja ka perfekciji dosezanju
graničnih mogućnosti i osećaj odgovorosti
~~~ Korporativno-društvena odgovornost.
72. VELIKE PROMENE ĆE
NASTATI KAO REZULTAT
PREVENCIJE
Nepromenjivi faktori rizikaNepromenjivi faktori rizika
Promenjivi faktori rizikaPromenjivi faktori rizikaFAKTORI RIZIKA
76. ZDRAVSTVENO-STATISTIČKI INFORMACIONI SISTEM (ZSIS)
PODATAK
INFORMACIJA
INDIKATOR
Zdravstvena statistika služi za:
PROŠLOST (ANALIZA-EVALUACIJA)
SADAŠNJOST (ORGANIZACIJA)
BUDUĆNOST (PLANIRANJE)
77. Zadejsvovani timovi za RiK/rukovođenje v/s
1
2
3
Zaštita sopstvenog ljudstva i objekata posebne namene
Gotovost posebnih snaga za zaštitu i spašavanje
4 Neposredno praćenje situcije na terenu
5 Koordinacija sa štabovima za vanredne situacije
6 Priprema objekata za prihvat ugroženih lica
7 Оbezbeđenje opreme za potrebe smeštaja lica
PREVENTIVNE MERE U VREME
VANREDNIH DOGADJAJA-POPLAVA
78. • Bezbednost je celovita
• globalni pristup problemu (na problem se deluje celovito, a ne
samo angažovanjem vojnih i policijskih snaga);
• Policija sama može da deluje samo reaktivno!
• Proaktivan pristup: uključivanje svih potencijala
zajednice (policija, vojska, korporativna
bezbednost, državni sektor (inspekcijske službe,
carina), školski sistem, nedržavni sektor, mas-
mediji, nevladine organizacije, građani).
Osnovne karakteristike strateškog pristupa
bezbednosti u kantonu
80. BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU
Zaštita od požara i spasavanje
Bezbednost i zdravlje na radu
Bezbednost u saobraćaju
Ekološka bezbednost
82. BEZBEDNA ŠKOLA – MIT ILI REALNOST
Šta je to bezbedna škola?
a)UČENICI
„Za mene je bezbedna škola kada se deca ne tuku, kada poštuju pravila i kada mogu da
trčim po dvorištu sa drugarima, da se družim sa njima i da se ne bojim ničega“.
„Škole nas ne uče o tome da treba da poštujemo druge ljude, kako oni izgledaju i njihove
stilove, takve stvari“.
„Kad neko pomisli na bezbednu školu uvek pomisli da je to dežurni policajac koji će, ako
dođe do tuče ili verbalnog nasilja, doći da to spreči“.
“Škola u kojoj se osećamo sigurno i znamo da možemo da potražimo pomoć kada nam je
potrebna“.
„Mislim da ne postoji bezbedna škola“.
„Bezbedna škola je ona u kojoj nema nasilja, potcenjivanja, u kojoj osećam da mogu da
iskažem sebe na najbolji mogući način.
“Škola u kojoj postoji podrška i poštovanje među učenicima, kao i normalan odnos između
nastavnika i učenika“.
a)RODITELJI
„Kao roditelju mi je najbitnije da deca budu bezbedna u školi - stalni nadzor nastavnika
kao i tehničkih lica, fizičko obezbeđenje, video nadzor, osvetljenje pri ulazima u školu.
Naravno, stalna saradnja sa učiteljem, nastavnikom, psihologom i pedagogom“
„Generalno nam deca nisu bezbedna, škole nemaju video nadzor i hodnici su slobodni ya
ulaz nepozvanih lica. Svako može da uđe, da se slobodno šeta. Ja se plašim za
bezbednost svog deteta“
“Da učione i kabineti ispunjavaju osnovne ekološke i sanitarne uslove-prostor, čistoća
vazduha i poda, svetlost, bez buke, bez prisustva psiho-aktivnih supstanci, toaleti...”.
83. .
Koncept menadžmenta znanja je ukorenje u mnogim disciplinama
uključujući biznis, ekonomiju, psihologiju i menadžment
informacionih sistema.
Za današnje firme pitanje menadžmenta znanja je ultimatum
neophodan za postizanje konkurentske prednosti.
Menadžment znanja uključuje ljude, tehnologiju i procese kao
međusobno povezane i preklapajuće delove.
Glavni potprocesi menadžment znanja procesa su:
stvaranje znanja
osvajanje znanja
čuvanje znanja
podela znanja sa drugim
primena znanja.
84. .
Kodiranje
Dekodiranje
Kanal poruke
Kodiranje
Dekodiranje
Buka
Bukaivibracije
Izvor/ pošiljalac Primaoci
Sadržaji
Sadržaji
Feedback
Raspoloženje
Vrednoće
Kultura
Interesi
Pol
Znanje
Ponašanje
Okruženje
Zanimanje
Iskustvo
PORUKA
Okruženje
Vrednoće
Kultura
Interesi
Pol
Raspol
oženje
Znanje
Ponašanje
Iskustvo
Zanimanje
PORUKA
Spoljašnji činioci
Lični podaci
POSLOVNA KOMUNIKACIJA
POSLOVNA KOMUNIKACIJA U EKOLOGIJI
