Cliamte change material_webpage_sr.docx

Утицај климатских промена на ризик од поплава
ИЗВЕШТАЈ
ОДГОВОРНО ЛИЦЕ: др Оливера Потић, Ивана Миљојковић
"ЛИБЕЛА ХИДРОИНЖЕЊЕРИНГ" доо НИС
Директор: Љубинка Миљојковиц
Ниш, мај 2012. година

КЛИМАТСКЕ ПРОМЕНЕ
Климатске промене о којима се и даље много прича, изнад свега говори о негативним
последицама утицаја човечанства на климатски систем. Атмосфера је највише угрожена
климатским променама, јер се мења састав због неконтролисаног сагоревања фосилних
горива. Повећана ефекат "стаклене баште" је довео до повећања глобалне средње
температуре ваздуха од 0.3 oC до 0.6 oC у односу на период пре - индустријског периода, а
последња деценија прошлог века је најтоплија од кад мерење температуре постоји. Пораст
температуре узрокује топљење леда и доводи до пораста нивоа мора, док на земљи долази до
померања граница падавина и температурних режима. Постоје индиције да ће наставак
људског утицаја у 21. веку произвести драматичне утицаје на глобалну економију, друштво и
животну средину.

ПРОМЕНЕ У ФИЗИЧКОМ И БИЛОШКОМ СМИСЛУ 1970 - 2004

Слика 1.. Локације значајних промена у посматрању физичких система (снег, лед и
смрзнуто тло, хидрологија и приморских процеси) и биолошким системима (земаљски,
поморски и биолошки системи слатководни), приказани су заједно са површинским
променама температуре ваздуха у периоду 1970 - 2004. Подскуп од око 29.000 серије
података је изабран од око 80.000 података из 577 студија. Ово испуњава следеће
критеријуме: (1) завршава 1990 или касније, (2) обухватајући период од најмање 20
година, и (3) показује значајне промене у оба смера. Ови подаци су серија од око 75
студија (од којих су 70 нова од треће процене) и садржи око 29.000 података, од којих
око 28.000 су из европских студија.

Екстремни догађаји
Поред регистрованих промена у термичком режиму и режиму падавина у многим
регионима света регистроване су и промене у интензитету и учесталости појаве
климатских екстрема, као што су суше, поплаве, клизишта, ерозија земљишта, олује
праћене под тушем, снег и лавине, таласи, екстремно високе температуре, мраз, тешке
кише кратког трајања, шумски пожари, услови за ширење епидемија и штеточина,
узрокујући велике губитке и оштећења имовине.

Слика 2. Поређење посматраних континенталних и глобалних размера промена у температури
на површини са резултатима симулација климатским моделима који користе природне и
антропогене. Просеци посматрања приказани су у периоду 1906 до 2005 (црна линија)
сплеткаре против центра деценије и у односу на одговарајући просек за 1901-1950. Линије су
испрекидана, где просторна покривеност је мања од 50%. Плави делови показују 5-95% опсег
за 19 симулацијама од пет климатских модела који користе само природне због соларне
активности и вулкани. Црвена осенченим бендови показују 5-95% опсег за 58 симулацијама из
14 климатским моделима који користе и природне и антропогене стране.

КАРАКТЕРИСТИКЕ РЕКЕ НИШАВЕ
Нишава улази у Србију 6 км узводно од Димитровграда. На том месту је широка 8-10 м и
дубоко 30 - 50 цм. Даље тече кроз композитну долину, састављену од неколико сливова који су
повезани изворима. Ово су Пиротски басен, Сопот у дефилеу, Ђурђевпоље долина, Свети Отац
је дефилеу, Беле Паланке у долини, Сићево је клисура и долина НИША. Пиротска долина је 14
км дуга и 3 - 5 км широка. Нишава је каналисана кроз Пирот у дужини од 2 - 2.5 км и покривена
каменим плочама. Око корита су насипи који штите град од поплава које су конструисане
раније. Бела Паланка, дужина (16 км), али два пута ужа од дела у Пироту. На овом месту река је
до 60 м широка, и до 2 м дубока. У време високих вода, део долине у Белој Паланци је често
поплављен, иако су насипи подигнути поред корита.

Нишавски басен има континенталну климу са веома топлим и сувим летима и дугим и хладним
зимама. Температура и влажност су обрнуто пропорционални. Зими, када је температура
најнижа влажност ваздуха је највећа, а лети клима је најсувља.

Најниже температуре су у јануару и фебруару. Најниже температуре забележене су у Нишу у
фебруару -21.6 ° Ц -25.5 ° Ц у Пироту, и -25.6 ° Ц у Димитровграду. Зимска температура падне
још ниже у планинским пределима. Последњи мразеви су у мају, али много ређе, док је у

априлу, стално. Ови касне мразеви представљају главну претњу за пољопривредну
производњу.

Најтоплији месеци су јул и август. Ниш - најтоплије и најниже температуре 19.4-26.5 °С,
Димитровград је најхладнији и највиши са максималних температурама 17.4-23.8 ° С. У овим
месецима, влажност ваздуха варира у границама од 41-72 одсто у Нишу, и 48-77 % у
Димитровграду. То је логично јер је релативна влажност ваздуха узроковано просечне
температуре ваздуха и падавина. Када се висина повећава, смањује температура ваздуха и
количина падавина се повећава, што изазива повећање релативне влажности.Појава
природних четинарске шуме на Старој планини на висинама преко 900 мнм се објашњава
повећаном влажношћу. Остали делови басена, које су заштићене од хладних ветрова северо-
исток са Суве планине је масиван, а често и из других разлога, имају малу количину воде,
седимента, тако да је у овим областима је мања релативна влажност ваздуха и четинарске
шуме се не појављују.

Табела 3.1 приказује просечан месечни падавина на станицама у сливу Нишаве за период 1947-
1961.
Табела 3.1 Просечне месечне и годишње суме падавина

Метеоролошк Месеци Год
а станица ина

I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII

Димитровград 39.2 39.2 43.7 52.4 79.2 85.8 55.5 43.5 39.1 43.3 58.9 48.8 629

Дојкинци 71.2 74.3 52.6 80.4 108.0 108.8 80.3 61.0 60.4 59.1 89.6 77.6 917

Смиловци 47.0 50.4 45.2 49.3 76.0 84.3 57.6 49.3 44.9 45.3 66.9 51.9 668

Tемска 50.5 53.2 47.2 51.6 72.0 78.4 56.0 44.8 47.1 42.7 63.5 55.6 663

В. Лукања 58.1 48.1 51.0 58.5 78.5 88.5 64.6 45.6 51.0 43.6 68.5 64.3 720

Топли До 50.3 56.8 47.9 55.3 73.1 86.9 60.2 47.9 48.4 41.6 64.6 59.8 693

Ниш 38.6 38.3 39.8 51.6 64.5 63.4 43.3 41.8 41.0 40.0 57.8 51.6 571

Табела 3.2 приказује просечне месечне температуре ваздуха у сливу реке Нишаве за градове
Димитровград, Пирот и Ниш, где је приказано да је Ниш најтоплији јер је најнижи.
Табела 3.2 Просечне месечне и годишње температуре ваздуха (за период од 1946 до 1991.).

Метеоролошк Mесеци Годи
а станица на

Димитровгра -1.1 0.8 4.8 10.1 14.6 17.8 19.8 19.5 15.8 10.4 5.4 1. 0 9.9
д

Ниш 0.1 2.3 6.7 12.1 16.8 20.0 22.0 21.5 17.8 12.0 6.9 2.2 11.7

Пирот -0.6 0.6 5.8 11.8 16.5 20.0 22.6 21.6 18.0 13.5 8.2 1.1 11.6

Табела 3.3 приказује просечан месечну и годишњу релативну влажност ваздуха за градове у
Нишу и Димитровграду, што потврђује односе надморске висине, падавина и релативна
влажност.
Табела 3.3 Просечне вредности за месечни и годишњи Релативна влажност (%)

Метеоролошке Месеци Године
станице

Димитровград 80 77 70 66 70 71 67 65 69 73 79 81 72

Ниш 80 76 68 64 67 67 64 63 68 72 78 81 71

Месечна расподела падавина је неуједначена и може се видети из табеле 3.1 која количина
падавина у периоду април-јун и од новембра до децембра на свим станицама је значајно
повећан. Неке станице (области) су са повећаним количинама падавина у неким другим
летњим месецима, у зависности од терена, вегетације и проток ваздуха. У зимским месецима
минимални депозит је забележена на свим станицама. Постоји врло мало талог од јула до
септембра, и ове количине се повећава у периоду од септембра до новембра, али мање него у
пролећним месецима.
Међутим, може се посебно видети да су климатске промене изараженије у нашем подручју у
последњих неколико година. Ова промена у клими огледа се у чињеници да је последњих
година Ниш постао најтоплији град у земљи са екстремним температурама преко 40 С.

Jan Feb Mar Apr May Jun Jul Aug Sep Oct Nov Dec year

TEMPERATURE ° C

Mean maximum 2,9 5,7 10,8 16,5 21,3 24,3 26,7 26,9 23,5 17,6 10,5 4,6 15,9

Mean minumum -4,8 -2,8 0,1 4,3 8,5 11,5 12,6 12,4 9,4 5,1 1,2 -2,6 4,6

Normal value -1,3 0,9 4,9 10,0 14,6 17,5 19,3 19,0 15,4 10,4 5,2 0,7 9,7

The absolute maximum 17,8 23,0 26,8 31,4 33,4 37,8 39,3 37,4 35,4 32,7 25,8 20,0 39,3

The absolute minimum -29,3 -22,3 -16,8 -5,5 -2,3 1,5 4,5 2,4 -3,5 -7,9 -17,0 -18,0 -29,3

Mean no. frosty days 25,5 19,3 14,2 3,2 0,2 0,0 0,0 0,0 0,3 4,0 11,4 20,9 99,0

Mean no. tropical days 0,0 0,0 0,0 0,1 0,7 2,4 7,2 8,7 2,3 0,1 0,0 0,0 21,5

RELATIVE HUMIDITY (%)

Average 79,4 76,5 69,9 65,9 69,0 70,8 66,7 65,9 69,2 72,4 78,5 81,5 72,1

The amount of sunshine

2104,
Average 76,2 92,9 137,0 170,8 225,2 251,3 302,6 287,5 226,9 173,4 97,5 63,0
3

number of clear days 3,0 2,7 4,5 4,0 4,3 5,3 10,5 12,6 10,8 8,4 4,0 2,3 72,4

number of cloudy days 14,8 12,3 12,0 9,5 7,0 4,9 3,0 3,1 3,7 7,1 11,1 15,4 103,9

Participation (mm)

Mean monthly sum 42,2 40,5 46,5 51,1 74,9 87,1 60,7 44,1 38,9 39,1 61,4 49,0 635,5

Max. daily sum 40,8 47,9 40,8 46,4 41,5 44,8 91,8 39,3 36,8 49,1 33,9 38,4 91,8

Mean. no. days> = 0.1 13,6 12,5 12,6 13,1 13,7 14,1 9,7 8,2 7,5 8,0 11,0 13,8 137,8

Mean. no. days >= 10.0 mm0,9 0,8 1,3 1,2 2,5 2,9 1,8 1,4 1,4 1,2 2,1 1,2 18,7

Occurrence (number of days with ....)

snow 10,9 9,3 7,1 1,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,3 3,5 8,8 40,9

snow cover 18,2 12,6 6,3 0,3 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,2 4,9 12,9 55,4

mist 1,1 0,5 0,3 0,3 1,0 0,8 0,9 0,7 1,1 1,4 1,2 1,5 10,8

shower 0,0 0,0 0,0 0,3 0,7 0,6 0,2 0,1 0,1 0,1 0,0 0,0 2,1

ЗАКЉУЧАК
Ако се тај тренд настави, у будућности неће бити стални пораст просечне температуре.
Стручњаци верују да постоји неколико сценарија за повећање глобалног загревања. Стручњаци
процењују да је веома лош сценарио пораст средње годишње температуре од 1,5 С, а
катастрофално повећање средње годишње температуре од 1,5 до 5 С. Са становишта
управљања водама, те промене температуре ће изазвати значајне негативне измене
хидролошког циклуса (смањење падавина у средњим падавинама, погоршање просторне и
временске варијације) која би се манифестовала у повећањем варијација површинских и
подземних вода, суша ће имати интензивније и дуже трајање, са просечним годишњим
падавинама мањим од 650 мм. Такође, због погоршања просторне и временске варијације
падавин она ће довести до интензивирања процеса ерозије тла и честе појаве катастрофалних
поплава.

Cliamte change material_webpage_sr.docx

More Related Content

Similar to Cliamte change material_webpage_sr.docx (16)

More from nishava (20)

Cliamte change material_webpage_sr.docx