2. Program predmeta informatika 2 Broj ESPB: Semestar: 1 Godina: 1 obavezni Status predmeta: Boban Tošić Nastavnik: INFORMATIKA Naziv predmeta: Program za obrazovanje vaspitača dece u predškolskim ustanovama Studijski program
3. Sadržaj predmeta Teorijska nastava Struktura računarskog sistema. Hardverske komponente i konfigurisanje personalnog računara. Softver. Operativni sistem (osnovne karakteristike, funkcija). Praktična nastava Rad sa grafičkim operativnim sistemom (Radna površina, prozori, organizacija datoteka). Uslužni programi i sistemski alati. Windows explorer. Rad sa medijumima za čuvanje podataka (diskete, CD, DVD, flash memorija).Rad u programu za obradu teksta Microsoft Word. Unos i korekcija teksta. Kreiranje dokumenata na osnovu predložaka. Formatiranje teksta (znakova, pasusa, nabrajanja). Pronalaženje i zamena teksta. Rad sa tabelama. Rad sa višekolonskim tekstom. Crtanje u Word-u. Izrada zaglavlja i podnožja dokumenta. Podešavanje izgleda stranice i štampanje dokumenata.Rad u programu za tabelarna izračunavanja Mikrosoft Excel. Otvaranje radne sveske. Unos i korekcija podataka. Obeležavanje opsega. Rad sa formulama. Rad sa više radnih svezaka. Filtriranje listi. Sortiranje listi prema više kriterijuma. Izrada međuzbirova. Uvoz podataka iz tekstualnih datoteka. Izrada grafikona. Ishod predmeta Osposobiti studente za praktičnu primenu računara, tj. za praktično korišćenje aplikativnog softvera za obradu teksta i programa za tabelarna izračunavanja. Cilj predmeta Ostvariti informatičku pismenost, tj. upoznati studente sa osnovnim pojmovima iz informatike u obrazovanju, sa osnovama obrade podataka, strukturom i organizacijom podataka i sa korišćenjem računara u multimedijalnim komunikacijama.
4. 60 Praktični ispit kolokvijumi Usmeni ispit 40 Praktična nastava Pismeni ispit Aktivnost u toku predavanja poena Završni ispit poena Predispitne obaveze Ocena znanja (maksimalan broj poena 100) Metode izvođenja nastave Frontalna, dijaloška, praktičan rad na računarima. Praktična nastava: 1 Teorijska nastava: 1 Broj časova aktivne nastave Literatura: Korak po korak Microsoft Windows XP Professional , On line training solutions ISBN 86-7991-150-x Korak po korak Microsoft Office 2003 , grupa autora ISBN 86-7991-233-9 Korak po korak Microsoft Word 2003 , grupa autora ISBN 86-7991-244-7 Korak po korak MS Excel 2003 , grupa autora ISBN 86-7991-225-5
5. Uvod Čovjek na pragu 21. veka živi u informatičkom društvu u kome su proizvodnja, obrada, skladištenje i iskorišćavanje znanja bitan činilac opšteg razvoja, obrazovanja ljudi, društveno-ekonomskog napretka, izgradnje međuljudskih odnosa, odnosa medu državama i narodima. Država koja raspolaže većim fondom naučnih znanja, koja poseduje moderne informacione sisteme, koja je u stanju da kvalitetno obrazuje kadrove i brže stavlja u funkciju tehnološkog razvoja naučna znanja, ostvaruje superiornost u razvoju i u stanju je da ekonomski, kulturno i politički potčinjava manje razvijene i nerazvijene države.
6. Zato sve zemlje u svijetu traže najbolje mogućnosti obrazovanja kadrova , organizovanja školskih sistema i razvoja informacionih tehnologija koje će omogućiti brže i kvalitetnije sticanje znanja, njihovu obradu, skladištenje, praktičnu primenu u funkciji proizvodnje materijalnih i duhovnih dobara.
7. U tu svrhu razvija se informatika , osnivaju se banke naučnih i tehničkih informacija, stvaraju elektronski telekomunikacioni sistemi (čija je funkcija prikupljanje, obrada i distribucija informacija), vrši se specijalizacija i usavršavanje interaktivne komunikacije i dr. Od čovjeka se očekuje da shvati ove promjene, da se snađe u društvu koje se intenzivno menja i da se osposobi da čini promene.
8. Pojam i predmet informatike Reč informatika (informatique) je nastala konstrukcijom dve francuske reči INFORMATION i AUTOMATQUE koje je spojio francuski inženjer Drajfus (1962). Međutim, problem određenja pojma informatike je dosta složen jer se informatika ili informaciona nauka različito shvata i tumači u pojedinim zemljama.
9. Tumačenje pojma informatike u Francuskoj, informatika je sinonim za automatsku obradu podataka , u Nemačkoj se pretežno podrazumevalo daje to nauka o kompjuterima . U ruskoj literaturi izraz informatika koristi se u smislu integralne nauke o informacijama , nauke koja proučava strukturu i svojstva naučnih informacija i zakonitosti u informaciono-dokumentacionoj delatnosti
10. Francuska akademija nauka je 1966. godine definisala informatiku na sledeći način: "Informatika je nauka o racionalnoj obradi informacija, pre svega pomoću automatskih mašina s time da se informacija smatra nosiocem ljudskih znanja i komunikacija u oblasti tehnike, ekonomije i drugih društvenih nauka.
11. Kod nas se podjednako koriste termini: Informatika - kompjuterski podržana obrada podataka, Informaciona nauka - naučna disciplina o informacijama i informacionim sistemima.
12. Pod informatikom se podrazumeva nauka koja se bavi: prikupljanjem, prenosom, obradom, skladištenjem i korišćenjem informacija . podataka
13. PODACI I INFORMACIJE Reč informacija izvedena je iz latinske reči informatio , što znači: pojam, poruka, skup spoznaja, predstava. Informacija je apstraktan pojam, a da bi mogla praktično da se upotrebi, ona mora da bude prikazana preko realnih elemenata kakvi su brojevi, slova, vrednosti nekih fizičkih veličina i slično.
14. Fizičko predstavljanje informacije obično nazivamo podatak . Informacija je značenje koje čovek pripisuje podacima u skladu sa opštim dogovorima.
15. Način stvaranja informacija prikazan je na slici. Informacije predstavljaju činjenice o pojmovima kao što su ljudi, predmeti, pojave itd.
16. Pojam i struktura informacionog sistema Informacioni sistem možemo definisati kao sistem čiji je zadatak da uz minimalne troškove obezbedi potrebne informacije svim korisnicima u svakom trenutku.
17.
18. Strukturu informacionog sistema čine: HARDWARE (hardver) - svi mehanički, elektronski, magnetni i optički delovi u koje spadaju komponente centralnog računara i terminala, komponente za povezivanje računara i dr.; SOFTWARE (softver) - sistemski i aplikativni programi, kao i programi za mrežni protokol; LIFEWARE (kadrovi) - osoblje zaduženo za projektovanje i održavanje informacionog sistema i korisnici; ORGWARE (organizacija) - organizacioni postupci, metode i sistemi koji omogućuju da prethodne tri komponente funkcionišu kao skladna celina; NETWARE (računarske mreže) - projektovanje i realizacija povezivanja računara u cilju razmene softvera i komunikacije između fizički udaljenih računara; DATA (informacije)- podaci koji se unose, obrađuju i koriste.
19. Informatika - nauka o kompjuterima (računarstvo) Računar je mašina koja je sposobna da, u relativno kratkom vremenu, obradi veliki broj operacija onoliko puta koliko to zahteva korisnik - programer.
20. U svom dosadašnjem razvoju, računari su prošli kroz četiri generacije, sa tendencijom daljeg, izuzetno brzog razvoja i stvaranja naredne, pete generacije računara.
21. Računari prve generacije nastali su otkrićem elektronske cevi. Oni su bili velikih dimenzija, ponekad su zauzimali čitave sale, a obavljali su veoma mali broj operacija. Pojavu računara druge generacije uslovilo je otkriće poluprovodničkih elemenata (silicijuma i germanijuma). Uvođenje ovih elemenata odrazilo se na dimenzije računara, brzinu rada, broj mogućih operacija, kao i na potrošnju električne energije, koja je smanjena. Pronalazak načina i tehnika integracije velikog broja elemenata u jedan mali čip uslovio je razvoj računara treće generacije . Ovi računari su malih dimenzija i male potrošnje, a broj operacija koji se može izvršiti je veći od računara ranijih generacija. Računare četvrte generacije , za razliku od računara prethodne tri generacije nije uslovilo neko naučno otkriće, već dalji razvoj tehnike integracije, kao i potreba za standardizacijom izgleda i veličine delova računarske opreme.
22. Računare pete generacije trebalo bi da uslovi pronalaženje bio-čipa pri čemu bi ovi računari raspolagali veštačkom inteligencijom i velikim bazama podataka.
23. PODELA RAČUNARA 1. Veliki sistemi za obradu podataka (Mainframe computers) 2. Minikomjuteri 3. Mikrokompjuteri (PC) Na osnovu karakteristika hardverskih komponenti, pouzdanosti sistema, raspoloživosti softvera i nabavne cene računare možemo podeliti u sledeće grupe:
24. Lični računar (PC) postoje sledeći modeli PC-a (personalnih računara): 286 – do 20 MHz, 386 – od 20 – 40 MHz, 486 – od 40 – 120 MHz, pentium I – od 60 – 233 MHz, pentium II – od 300 – 500 MHz, pentium III – od 500 – 1000 MHz, pentium IV – preko 1 GHz. - Hardver - Softwer
25. OSNOVNI DELOVI RAČUNARA Procesor (CPU) Sistemska memorija (RAM, SDRAM, DDR) Grafička karta IDE interfejs HARD DISK Floppy disk drive CD-rom PCI magistrala Zvučna kartica Modem Mrežna karta Skup čipova npr. INTEL i/ili VIA chipset Matična ploča Kućište Monitor Tastatura
26. UKLJUČIVANJE RAČUNARA Prvo što se pojavljuje na ekranu jesu podaci smešteni u BIOS. BIOS (Basic Input/Output System) je skup osnovnih, sistemskih instrukcija koji obezbeđuje vezu između operativnog sistema i hardvera. Po uključivanju računara BIOS vrši test sistema, pronalazi priključene komponente (i njihove BIOS-e) i učitava operativni sistem koji od te tačke preuzima dalju kontrolu.
27. Operativni sistem Operativni sistem ili OS je glavni program u računaru čiji je zadatak da kontroliše i upravlja radom hardvera i softvera i da služi kao prevodilac. Pomoću njega korisnik komunicira sa računarom, jer OS komande prevodi računaru na njemu razumljiv jezik i objašnjava zadatu instrukciju. Dakle, služi kao prevodilac tj. komunikator između korisnika i računara. Pored ovoga, zadužen je i za rad svih ostalih uređaja od kojih se sastoji računar. U njemu se nalaze upravljački programi (drajveri) o kojima će biti više reči kasnije, i oni su zaduženi za pokretanje i pravilni rad hardvera i softvera.
28. Vrste operativnih sistema Postoji više operativnih sistema, ali je svakako najpopularniji WINDOWS . Windows je klasični GUI operativni sistem. GUI znači Graphical User Interface koji u praksi podrazumeva da se željene operacije izvode korišćenjem miša, upotrebom ikonica i pull-down menija, umesto ručnog kucanja komandi. Postoje mnoge verzije OS Windows kao što su: Win 3.0, Win 3.11, Win 95, Win NT 4.0, Win 97, Win 98, Win 98SE, Win 98ME, Win 2000, Win XP i najnoviji Windows VISTA. Bitnija promena u izgledu osnovnog ekrana desila se sa pojavom Win 95. DOS je operativni sistem koji je non-GUI i u kome se sve komande i operacije izvode preko tastature, ukucavanjem odgovarajućih komandi. Sastoji se od jedne komandne linije i crne pozadine.
Editor's Notes
#12:Informatika se razvija u drugoj polovini 20. veka kada se razvijaju mnoge nauke i pojavljuju nove nauke i tehnologije i kada dolazi do stvaranja ogromne količine informacija.
#16:Struktura informacije: Sastoji se od podataka i konteksta
