2. Насељавање
Средином IV века Франци су се као римски
савезници населили у северној Галији (на
територији данашње Холандије и Белгије)
Франи су учествовали у римској војсци
приликом заустављања продора Хуна 451.
на Каталунским пољима.
Временом су проширили своју власт на
тeриторију целе Галије.
3. Династије
Меровинзи (481-751)
Продор Арабљана зауставио Карло Мартел
у битци код Поатјеа 732. године.
Касније уместо краљева, у суштини власт
преузимају управници двора, од којих ће
временом настати нова династија:
Каролинзи (751-987)
4. Пипин Мали (751-768)
• Син Карла Мартела
• Збацио последњег франачког владара из
династије Меровинга
Војно помогао папи (епископу Рима) у
одбрани од Лангобарда, који су угрожавали
Рим.
Папа га крунисао за краља 751. године.
5. Карло Велики (768-814)
• У ратовима савладао Лангобарде у Италији (774),
суседна словенска племена, Саксонце и Баварску.
• Освојио део територије Авара (Панонска марка) и
Арабљана (Шпанска марка)
• Завладао је скоро свим хришћанима у Западној Европи.
Карлова држава је обухватала простор данашње
Француске, Немачке, Белгије, Холандије, северне и
средње Италије, делове Паноније и Балкана.
• Неке народе је приморао да приме хришћанство.
• Карло Велики је крунисан за цара у Риму 800. године од
стране папе.
• Крунисао га је папа Лав III, којем је помогао када је
избила побуна римске аристократије против њега.
• Сматрао се наследником римских царева.
7. Подела царства
• Верденским споразумом из 843. године
Франачко царство је подељено између
тројице браће наследника (уници Карла
Великог) на 3 дела :
1. средишњи део од Северног мора до
Средоземља, са престоницом Ахеном и
Римом.
2. западни део од Рајне - будућа Француска
3. источни део од Рајне - будућа Немачка
Editor's Notes
#5:Савез државе и цркве као основа средњовековне Европе
Престоница државе је био град Ахен.
#6:Папа Лав III је био и претучан на улицама Рима (ривалска партија римске аристократије је покушала да му ископа очи и одсече језик), после чега је побегао Карлу Великом, чија јака стража му је омогућила да се врати у Рим.
Марке су биле војне области на периферним деловима царства, на чијем челу су били маркгрофови.
Са крунисањем Карла први пут у хришћанском свету постојала су два цара. У Византији се у то време на престолу налазила царица Ирина (797-802). Правдали су папа и Карло ту ситуацију тиме да Византија није имала цара. Покушало се и са женидбом Карла Ирином, али је у међувремену у Византији дошло до државног удара који је лишио Ирину престола. Хришћанска црква је поручивала да је један Бог на небу и цар на земљи.
Током скоро пола века владавине Карла Великог, само 2 године (790. и 807) није било војних похода. Ратовало се од пролећа до јесени, будући да је коњима за исхрану била неопходна трава.
