1. 1
INTERNET
Internet je međunarodna, globalna, javna, decentralizovana distribuirana,
računarska mreža, "mreža svih mreža".
Sastoji se od međusobno veoma različitih, često nekompatibilnih računara.
Iako Internet deluje kao jedinstvena svetska mreža, reč je o decentralizovanoj
organizaciji koju objedinjuje jedinstvena tehnologija rada.
Ona nema vlasnika.
ISTORIJSKI RAZVOJ
► Prva paketski komutirana globalna računarska mreža ARPANET nastala je
1969. u doba "hladnog rata", finansirana od vlade SAD. U početku,
ARPANET se sastojao od pedesetak računara–čvorova, kojima su se
povezivali lokalni računari. Čvorovi su bili tako međusobno povezani, da je
između svaka dva mogude nadi više različitih puteva.
► 1975. mrežu je preuzelo Ministarstvo odbrane SAD.
► 1980. Nacionalna fondacija za nauku SAD osnovala je svoju mrežu The
Internet, koja je 1987. povezana sa ARPANET mrežom i tako je nastao
NSFNET.
► Krajem 70-ih, razvijao se i USENET, BITNET.
► U drugim državama: JANET, Velika Britanija, NORDUnet u Skandinavskim
zemljama, FUNETu Finskoj itd.
► 1990. NSF je predstavila projekat umrežavanja raznih organizacija i mreža,
prvo na nacionalnom, a zatim i na globalnom nivou. Tako je nastao
INTERNET.
2. 2
STRUKTURA
Međusobno povezivanje mreža
► Host (ili node=čvor) – računar u mreži
► Router(usmerivač, skretnica, rute) – namenski računar za povezivanje
mreža
► Subnet (podmreža) – mreža povezanih računara
Subnet
► "Kičmu" Interneta (backbone) čine "veliki čvorovi" (serveri) i jake
telekomunikacione veze kojima su spojeni. Na njih se, opet posredstvom
telekomunikacija, priključuju drugi računari i računarske mreže.
► Fizički, telekomunikacione linije mogu da budu specijalno postavljene u tu
svrhu ili da se koriste ved postojede telefonske i satelitske veze.
► Računari su tako međusobno povezani, da između svakog od "velikih
čvorova" postoji više puteva, tako da eventualni prekid neke veze ili
"ispadanje" iz sistema nekog računara, ne znači i prestanak rada Interneta.
Ni jedan računar nije toliko bitan da bi njegovo uništavanje imalo presudan
uticaj na funkcionisanje ostatka Interneta.
3. 3
KOMUNIKACIJA IZMEĐU RAZLIČITIH RAČUNARA
Protokoli :
► Transmission Control Protocol, TCP
obezbeđuje ispravan prenos paketa poruke između dva čvora na
Internetu.
deli poruku u pakete, obeležava ih i predaje IP-u.
4. 4
► Internet Protocol, IP
Pakete prosleđuje do odredišta.
Paketi mogu da putuju različitim putevima i da stignu različitim
brzinama, dakle i različitim redosledom od polaznog, a može da dođe
i do greške u prenosu.
Na odredištu ih opet preuzima TCP, proverava da li ima grešaka u
prenosu, traži ponovno slanje paketa kod kojih je bilo grešaka i spaja
ih u poruku kakva je bila na početku.
► Simple Mail Transfer Protocol, SMTP
omogudava slanje tekstualnih poruka
► File Transfer Protocol, FTP
omogudava prenos datoteka
► Telnet
omogudava povezivanje na udaljenoj mašini (remote login)
ADRESE RAČUNARA – NUMERIČKA
Svaki računar na Internetu ima svoj jedinstveni broj. Taj broj se zove IP adresa
(Internet Protocol Address).
Pomodu ove adrese Internet protokol može da "pronađe" svaki računar na
Internetu, kako bi znao odakle da "traži" ili gde da "isporuči" pakete sa podacima.
IP adresa se sastoji od četiri broja iz intervala 0–255, razdvojena tačkom.
(Npr. 45.9.15.72. je tipična IP adresa).
5. 5
ADRESE RAČUNARA - SIMBOLIČKA
Simbolička adresa sastoji se od niza imena razdvojenih tačkama. U procesu
komunikacije ova adresa se preslikava u IP adresu. Ovaj način adresiranja naziva
se Domain Name System.
Računar (FQDN) IP adresa
telnet2.sezampro.yu 194.247.192.52
sezampro.yu 194.106.188.8
6. 6
Domen (oblast) u Internet terminologiji predstavlja logičko grupisanje računara,
korisnika i uopšte mrežnih resursa, koji koriste zajedničko ime. Ovaj skup objekata
ima zajedničku politiku prava i zaštite.
Domeni su obično hijerarhijski organizovani, tako da se prava odredjena na višem
nivou prenose i na niže nivoe. Pri razrešavanju adrese, najviši nivo je krajnje
desno.
FQDN (Fully Qualified Domain Name) se sastoji od:
Naziva računara (host)
Formira se (do izvesne granice) proizvoljno;
i
Naziva domena (domain name)
Nazivi domena su standardizovani (npr. organizacioni domeni: gov, vladine
organizacije; edu, obrazovne institucije; org, neprofitne organizacije; mil, vojska
SAD; com ili co, komercijalne organizacije; net, mrežne organizacije; int,
međunarodna organizacija;
Na kraju se često iza organizacionog domena nalazi Internet oznaka geografske
oblasti, najvišeg nivoa, (ccTLDs, country-code top-level domains) na primer:
.ba, Bosnia and Herzegovina; .ca, Canada; .cn, China; .ch, Switzerland; .de,
Germany; .gr, Greece; .fr, France; .hr, Croatia/Hrvatska; .in, India; .ru, Russian
Federation; rs Srbija...i tako oko 250...
7. 7
ADRESE KORISNIKA
Adrese korisnika:
određuju lične adrese korisnika ili grupe korisnika
koriste se za identifikaciju, slanje elektronske pošte, interaktivnu
komunikaciju, učešde u diskusijama...
Opšti oblik adrese je korisnik@adresa računara(domen).
vigimnazija@verat.net
uprava@narodnopozoriste.co.yu
8. 8
bill.gates@microsoft.com
vlade_divac@yahoo.com
Znak @ se čita "et", a zovu ga još i monkey.
ADRESE PODATAKA
Adrese podataka:
Služe za identifikaciju i pronalaženje svih dokumenata na Internetu.
Određuju lokaciju informacija i način njihovog preuzimanja sa mrežnog
servera.
Nazivaju se URL (Uniform Resource Locator).
Opšti oblik je:
protokol://servis.računar/putanja/dokument (kako://odakle/šta)
http://www.narodnopozoriste.co.yu/repertoar/repertoar_vs_dole.html
http://www.eunet.yu/prezentacije/index.html
http://www.sampro.co.yu/cenovnik.zip
http://www.sezampro.yu/download/windows/util/winzip90.exe
ftp://ftp.nostalgija.co.yu/domace/b/bajaga_kadhodas.mp3
PRISTUP INTERNETU
Postoje 4 načina pristupa Internetu:
preko LAN mreže koja je stalno povezana sa Internetom;
9. 9
preko LAN mreže koja je povremeno povezana sa Internetom;
preko telefonske linije sa biranjem;
preko kabla za kablovsku televiziju;
Pristup može biti ostvaren "poprečnom" vezom koja može da bude realizovana
kablovski ili bežično na više načina.
Individualni korisnici pristup Internetu ostvaruju preko provajdera (posrednika,
ISP–Internet Service Provider). Sa provajderom se povezuju najčešde putem
telefonske linije. Linija može da bude analogna i digitalna.
Kod provajdera se otvori nalog (account), uplati vreme odnosno određeni broj
sati, dobije se korisničko ime (user name), korisnik sam odabere lozinku
(password) i na taj način mu je dozvoljen pristup Internetu. To korisničko ime je
najčešde i deo njegove E-mail adrese (npr. pera@grf.bg.ac.yu).
INTRANET
Intranet je lokalna računarska mreža, privatna (u smislu da nije javno dostupna)
mreža unutar nekog preduzeda, škole,... Može da se sastoji iz više povezanih
lokalnih računarskih mreža. Intranet je "Internet u malom".
Intranet se zasniva na korišdenju Internet tehnologija (Web servera, brauzera…)
pri internoj upotrebi. Intranet koristi iste protokole kao i Internet (TCP/IP, HTTP...)
pa čak i elektronsku poštu.
10. 10
Mogude je čak i deo intraneta učiniti dostupnim za pojedine korisnike izvan
intraneta (izvan preduzeda) i taj deo mreže se naziva ekstranet (extranet).
Intranet i ekstranet povezuju udaljene filijale, snabdevače, partnere i klijente sa
ciljnim grupama, preko deljive infrastrukture, pod istim uslovima kao i na
privatnoj mreži, koristedi standarde za uspostavljanje sigurne veze. Kanali za vezu
sa Interenta tako postaju deo virtuelne privatne mreže (na slici VPM).
11. 11
SERVISI INTERNETA
Servisi predstavljaju razne vrste usluga koje se mogu dobiti posredstvom
Interneta.
WWW (World Wide Web) je najveći informacioni servis koji omogućava
stvaranje, manipulaciju, organizaciju i pretraživanje multimedijalnih
dokumenata.
Projekat WWW je zamišljen i razvijen u CERN –u (Evropskoj
laboratoriji za nuklearnu fiziku) od 1989. do 1994. godine pod
rukovodstvom Tim Berners Lija.
"Širom sveta razapeta mreža". Često se kaže i samo Web. Mnogi,
pogrešno, ovaj najpopularniji "deo Interneta" poistoveduju sa celim
Internetom.
12. 12
Masovna upotreba i svetska popularnost WWW–a je počela 1993.
pojavom Mosaik Browser–a, programa za lako i efikasno
pretraživanje Web–a. Ovaj program je kasnije usavršen u
komercijalni pretraživač hipertekst dokumenata Netscape Navigator.
Zbog velike rasprostranjenosti i širenja WWW, 1994. osnovan je
World Wide Web Consortium (W3C). To je organizacija osnovana sa
ciljem da određuje standarde i upravlja razvojem i širenjem Web–a.
(http://www.w3.org/)
Elektronsko pismo E-mail
Mogudnost da se "elektronska pisma" šalju preko mreže.
Pismo (poruka, message) koje ne mora da bude samo tekst, ved bilo
kakav fajl, pošiljalac šalje posredstvom svog provajdera, da bi
Internetom putovao do provajdera primaoca. Računar primaoca
pismo dobije odmah, ako je stalno na mreži, ili ga preuzme sa servera
provajdera kad uspostavi vezu. Može da se koristi adresa dobijena od
provajdera ili da se koristi adresa preko servisa za besplatnu
elektronsku poštu. (http://www.hotmail.com ,
http://mail.yahoo.com...)
Programi za elektronsku poštu:Outlook Express,Netscape Mail,Eudora...
Komponente adrese elektronske pošte neko@negde.nešto
Chat
Najviše podseda na zajedničku telefonsku liniju na kojoj je mogude razgovarati sa
ljudima sa bilo kog kraja sveta.Izraz pričaonica-server za daskanje koji omoguduje
istovremeno prijavljivanje više osoba.Osobe koje su prijavljene na server mogu da
unose poruke koje momentalno mogu da vide svi ostali.
Vrste ćaskanja
• “štafetno” (tekstualno daskanje),
13. 13
• daskanje zasnovano na web-u(mogu se dodati slike i zvuk) i
• “hibridno” daskanje.
Programi za ćaskanje
mIRC,AOL Instant Messenger,ICQ…
• IRC (Internet Relay Chat) – Pričaonica. Mogudnost da mnoštvo korisnika
istovremeno "daska" (chat, čet) preko Interneta. Ovo daskanje je javno
• ICQ (I seek you), MSN Messenger i sl. – Programi koji omoguduju "daskanje"
dva ili više odabranih korisnika, dakle, za razliku od IRC nije javno.
Automatski se prijavljuje prisutnost svih članova "grupe".
Diskusione grupe
Predstavljaju virtuelni okrugli sto. Formiraju se oko određene teme ili oblasti
interesovanja. Poruke koje se šalju smeštaju se na spisak koji mogu da vide svi
njeni članovi.Na serveru kod provajdera nalazi se spisak imena diskusionih
grupa.Programi :Outlook Express, Netscape Communicator…
Usenet diskusione grupe - Trenutno postoji više od 24.000 diskusionih grupa koje
pokrivaju gotovo svaku mogudu temu. (http://www.dejanews.com).
Sistem javnih oglasnih tabli -Usenet.
Liste slanja - Liste slanja su slične diskusionim grupama, sem što elektronskom
poštom ovde primate sve poruke koje se stavljaju na listu (ili, u nekim
slučajevima, sažeti pregled poruka). Spisak lista slanja možete dobiti tako što dete
u telo poruke upisati "help" i poruku poslati na adresu elektronske poste
mai1server@sri.com ili mai1-server@rtfm.mit.edu.
Gofer
Koncept Gophera prvi put je razvijen na Univerzitetu države Minesota čija je
maskota pacov torbar (golden gopher).Gopher je prvobitno bio računar na kojem
su bile uskladištene tekstualne informacije.
14. 14
Predstavlja prethodnicu World Wide Weba. Gopherspace u stvari je zasebna
mreža na Internetu, načinjena od preko 7500 računara od kojih svaki sadrži
informacije o brojnim temama. Gofer lokacija predstavlja informacije u
jednostavnim listama koje se zovu meniji. Odrednice menija imaju imena na
engleskom jeziku. Gofer lokacijama možete pristupiti pomodu običnog čitača
Weba; one imaju sopstvene adrese koje počinju oznakom gopher: / / umesto
klasičnog http:// . Neke mašine za pretraživanje Weba (kao što je TradeWave
Galaxy na adresi http://www.galaxy.com ) pretražuju i Gofer prostor; pored toga
postoji i specijalizovani pretrazivač Gofer prostora koja se zove Veronica (što je
skradenica za Very Easy Rodent-Oriented Netwide Index of Computerized
Archives) kojoj se može pristupiti na mnogim Gofer lokacijama.
FTP
je skradenica za File Transfer Protocol (protokol za prenos datoteka), odnosno za
način na koji se datoteke kopiraju s jednog na drugo mesto na Internetu. FTP
lokacije imaju sopstvene adrese koje počinju sa ftp: //.
Najvedi problem kod FTP lokacije je to što su imena datoteka često šifrovana. FTP
lokacije možete pretražiti pomodu nekih mašina za pretraživanje (kao sto je Filez,
http: / /www.filez.com. koja je specijalizovana za pronalaženje datoteka za
preuzimanje s Interneta) ili možete upotrebiti specijalnu alatku koja se zove
Archie koja vam omogudava da potražite datoteku određenog imena na
lokacijama koje dozvoljavaju anonimno prijavljivanje.
FTP serveri (poznati i kao "domadini") mogu datoteke učiniti dostupnim
određenom tipu korisnika (koji moraju dati odgovarajudu lozinku) ili bilo kome
(tehnika poznata pod imenom "anonimni FTP". Korišdenje FTP pruža mnogo
prednosti jer prenošenje datoteka je mnogo brže nego pomodu čitača Web-a.
Nema reklama, nema vesti, nema opisa datoteka i fotografija, prikazana je samo
struktura direktorijuma u obliku stabla.
Telefoniranje na internetu
• mora se znati broj ili adresa tražene osobe,
15. 15
• tražena osoba mora da koristi isti software za telefoniranje preko mreže,
• osoba mora biti priključena na mrežu ,a pomenuti program za telefoniju
mora da radi na njenom računaru
Programi za telefoniranje:FreeTel(nema videa),WebPhone,Intelov Video
Phone,Microsoftov NetMeeting (prenos glasa,videa,datoteke,daskanje ili rad sa
učesnicima na istoj aplikaciji)…
Telnet
je usluga koja omogudava pristup udaljenom računaru preko mreže (ili
posredstvom Interneta). Računar sa koga se pristupa, "ponaša" se kao terminal
udaljenog računara (svi procesi se odvijaju na udaljenom računaru, a lokalni
računar je samo prozor ka njemu).Korisnici se povezuju sa udaljenim serverom i
kontrolišu ga pomodu terminalskog programa opšte namene (HyperTerminal).
Virtuelne biblioteke
opšta, Internet javna biblioteka (Internet Public Library) koja obezbeđuje pristup
do knjiga i drugih tekstova koji se mogu nadi na Internetu, ili vezane za određenu
temu.
Web prstenovi - (Webrings)
To su grupe lokacija na sličnu temu, povezane u neprekidnu petlju: svaki član je
povezan sa slededim članom dok na kraju poslednji svojom vezom s prvim članom
prstena ne zatvori petlju. Ved postoji preko 38.000 Web prstenova, prema
tvrdnjama organizacije Webring.org koja ih je izmislila. Posetioci se kroz prsten
mogu kretati redom od lokacije do lokacije ili, na osnovu slučajnog izbora,
"skakati" na druge lokacije u prstenu.
Elektronski listovi i časopisi
Mnogi štampani časopisi, listovi, novine, TV stanice i drugi tradicionalni oblici
informativnih medija sada izdaju elektronske verzije. Vedina sadrži samo delid
sadržaja koji se nalazi u običnoj verziji časopisa ili programa; ipak, gotovo uvek su
uključene dodatne informacije koje nedete nadi u običnim verzijama.
16. 16
Mašine za pretraživanje
koji su dostupne na Mreži. Mašina za pretraživanje je program ili Web stranica
koja vam omogudava da pretražujete Internet lokaciju (ili celokupan Internet) po
zadatoj ključnoj reči ili rečima.
