2. O Bahu:
• Rođen 21.03.1685. u Ajzenahu
• Preminuo 28.07.1750 u Lajpcigu
• Bio je nemački kompozitor, orguljaš i
čembalista iz doba baroka
• Široko poznat kao jedan od najvećih
kompozitora i stubova univerzalne
kulture
• Njegova dela su zapažena zbog
intelektualne dubine, tehničkog
savršenstva i umetničke lepote!
3. • Sa 17 godina svirao je orgulje,Sa 17 godina svirao je orgulje,
klavir, violinu, violu pevao u horuklavir, violinu, violu pevao u horu
i bio pomoćnik kantora. Kasnije jei bio pomoćnik kantora. Kasnije je
radio kao orguljas, dvorski iradio kao orguljas, dvorski i
crkveni muzičar, dirigent i učiteljcrkveni muzičar, dirigent i učitelj
• Stekao je slavu kao izvođač naStekao je slavu kao izvođač na
orguljama i čembalu, i kaoorguljama i čembalu, i kao
muzički improvizator!muzički improvizator!
• Jedan je od najznačajnijihJedan je od najznačajnijih
predstavnika univerzalnogpredstavnika univerzalnog
humanizma u umetnostihumanizma u umetnosti
• Tvorac je velikog broja muzičkihTvorac je velikog broja muzičkih
oblika koji karakterišu barok kaooblika koji karakterišu barok kao
razdobljerazdoblje
• Bavio se svi žanrovima muzikeBavio se svi žanrovima muzike
osim opere!osim opere!
4. Detinjstvo I rane godine…
• Memorijalna ploča na Bahovoj
rodnoj kući u Ajzenahu
• Rodjen je u Ajzenahu 21.03.1685. po
Julijanskom kalendaru koji je tada bio u
upotrebi. Potiče iz porodice muzicara koji
su delovali na dvorovima, u gradovima i
crkvama širom Tiringije. Njegov otac,
Johan Ambrozijus Bah, imao je zvanje
gradskog muzikusa koje je Bahovoj
porodici omogućavalo skroman život.
Otac ga je učio sviranju na violini i
harpsikordu, a stric Johan Kristof Bah ga
je upoznao sa orguljama!
• Od rodjenja u Ajzenahu 1685, do smrti u
Lajpcigu, Bah je živeo u 8 nemačkih
gradova!
• Gradovi u kojima je Bah živeo
5. • Bahova majka,Marija
Elizabeta Lemerhirt,umrla
je maja 1694.Otac se ponovo
oženio 27.decembra,ali je
umro već februara 1695.
Tada je brigu o
desetogodišnjem Bahu
preuzeo stariji brat Johan
Kristof,učenik Johana
Pahelbela,i orguljaš u
Ordrufu.Ovde je Bah
pohađao školu i stekao
bliskog prijatelja,Georga
Erdmana.Bah je bio
talentovan za
muziku.Posedovao je
apsolutni sluh.Bio je
radoznao i brzo se upoznao
sa svim pravcima evropske
muzike svoga vremena!
• Dana 19.01.1700. Georg
Erdman napušta Ordruf i
odlazi za Lineburg.Bah mu
se pridružuje
15.03.prepešačivši više od
300 kilometara.Sa Georgom
je boravio u školi za
siromašne đake lepog
glasa.Pored muzike,tamo je
učio latinski,grčki i
francuski jezik.Upoznao je
Georga Bema,crkvenog
muzičara i učenika velikog
hamburškog orguljaša
Johana Adama Rajnkena.
6. – Od Bema je naučio muzički stilOd Bema je naučio muzički stil
severne Nemačke. Međuseverne Nemačke. Među
muzičarima na vojvodskom dvoru umuzičarima na vojvodskom dvoru u
Lineburgu sreće francuskeLineburgu sreće francuske
emigrante, poput Toma La Sela.emigrante, poput Toma La Sela.
Učenika Lilija, čime se upoznao saUčenika Lilija, čime se upoznao sa
još jednom muzičkom tradicijom.još jednom muzičkom tradicijom.
– Posle mutiranja glasa, posvetio sePosle mutiranja glasa, posvetio se
vežbanju navežbanju na
instrumentima(orgulje,violina,harpinstrumentima(orgulje,violina,harp
sikord)sikord)
– Godine 1701. otišao je u HamburgGodine 1701. otišao je u Hamburg
da se sretne sa dvojicom velikihda se sretne sa dvojicom velikih
virtuoza na orguljama: Johanomvirtuoza na orguljama: Johanom
Adamom Rajnkenom i VinsentomAdamom Rajnkenom i Vinsentom
Libekom!Libekom!
7. Arnšta
t:
• Јануара 1703, тек изашао из школе, Бах је
прихватио посао музичара у дворској капели
војводе Јохана Ернеста III у Вајмару, великом граду
у Тирингији. Није сасвим јасна природа посла који је
ту обављао, али изгледа да је обухватала и музичке
и послужитељске задатке. За седам месеци
боравка у Вајмару изградио је солидну репутацију
оргуљаша, тако да је позван да испита инструмент
и буде први свирач нових оргуља у цркви Светог
Бонифација у Арнштату.
• Августа 1703. је прихватио посао музичара место
сталног оргуљаша у овој цркви, што му је омогућило
релативно добре приходе и сталан приступ
квалитетном инструменту. Али, овај период није
био потпуно без проблема. Бах није био задовољан
хором, сукобио се са колегом музичарем
Гејерзбахом, и неовлашћено је одсуствовао са
посла четири месеца 1705—1706. За то време је
пешке отишао у далеки Либек да слуша „Музичке
вечери“ славног Букстехудеа. Дужина ове посете је
индикација да је Бах веома поштовао старог
композитора и да је учио од њега. У то време Бах је
развио своју вештину компоновања контрапункта.
8. Милхаузен:
• Од 1707. до 1708, радио је као оргуљаш
у Милхаузену. Ту је написао своју
прву кантату, увод у монументалну литургију,
којом показује дубину своје инспирације и
вештине. За живота је написао више од 300
кантата, довољних за пет година литургијског
циклуса .Седамнаестог октобра 1707. оженио
се, у Дорнхајму поред Арнштата, својом
рођаком Маријом Барбаром, која је била
сопран певачица. Заједно су имали седморо
деце, од којих је четворо преживело
детињство. Бах ради много на компоновању.
Организује хор и оркестар, а његова кантата
број 71 доживљава велики успех. Власти у
Милхаузену су биле толико задовољне
Баховим радом да су уз велике трошкове
реновирале оргуље у цркви Светог Блазијуса,
а Бах је био надзорник ових радова. Касније
је и дириговао извођењем својих дела у овој
цркви. Међутим, конзервативни лутеранци у
Милхаузену су били противници пијетизма,
док су пуританци потпуно одбацивали
уметности. Због тога Бах прихвата сигурнији
посао у Вајмару.
9. -Вајмар:
• У периоду 1708 — 1717, Бах је био оргуљаш и
прва виолина у дворској капели војводе Вајмара.
• У овом периоду је створио највећи број својих
дела за оргуље,међу њима и најпознатију
токату и фугу у де-молу,кантате,и композиције за чембало
инспирисане италијанским и француским узорима.
Поседовао је техничку компетенцију и самопоуздање да
ствара амбициозна дела.Од Италијана,инспирисали су
га Вивалди,Корели и Торели,од којих је усвојио писање
драмских увертира,ритмичке мотиве и хармоније.Кнез
Леополд од Анхалт-Кетена,био је веома импресиониран
Баховом музиком коју је написао за свадбу његове сестре
Елеоноре-Вилхелмине.Понудио је Баху положај
капелмајстора на његовом двору у Кетену,што је био
највиши ранг који је музичар могао достићи.
10. Кетен: (палата и вртови у Кетену)
• До 1723, Бах је био капелмајстор на
двору кнеза Леополда.
• Атмосфера на двору је била неформална.
Кнез је третирао своје музичаре као себи равне и често са
њима музицирао,чак их је водио са собом када би ишао у
бању Карлсбад. Бах је добро зарађивао,имао је плату 400
талира,а војвода је био спонзор и Баховог сина Леополда.
• Ово доба материјалног благостања и уметничке зрелости
Бах је искористио да напише своја најзначајнија дела
музике за флауту,лауту,чело,виолинске сонате и партите,
музику за харпсикорд и шест Бранденбуршких концерата.
Али у Баховом животу догодила се и трагедија када му је
7.7.1720.умрла супруга Барбара.Поново се оженио
3.12.1721. Аном Магдаленом,кћерком дворског певача и
музичара.
• Бах је био у потрази са послом и након неког времена
добио је место кантора у Лајпцигу.
11. • Црква светог Томе у Лајпцигу
• Од 1723. до 1750 Бах је живео у
Лајпцигу, где је наследио Јохана
Кухнауа на месту главног кантора
лутеранске цркве Светог Томе. У Лајпциг
се доселио са својом другом женом,
Аном Магдаленом, са којом се венчао у
Кетену. Предавао је музику, катехизам и
латински у две градске црквене школе:
Светог Томе и цркви светог
Николе. Поред овог занимања, имао је
обавезу да напише кантату за сваку
недељу и црквени празник у години.
• У изузетно плодном креативном периоду
написао је пет годишњих циклуса
кантата за својих првих шест година у
Лајпцигу. Већина ових дела су заснована
на библијским стиховима који су
недељом читани у лутеранским црквама.
Користио је и популарне химне као
инспирацију.
• Бахов споменик у Лајпцигу
12. • Године 1747.Бах је путовао на
двор Фридриха II од
Пруске у Потсдам, где је његов
син Карл Филип Емануел радио
као чембалиста. Ту је краљ
одсвирао Баху музичку тему и
дао му задатак да од ње
направи фугу. Бах је
импровизовао троделну фугу
на краљевом клавиру,и касније
му поклонио ”Музичку
жртву”,збирку канона, фуга и
трио заснованих на краљевој
теми. Бахово ремек-дело,
шестогласна фуга је заснована
на модификованој Фридриховој
теми.
-Музички мотив који је
коришћен у Баховом
тестаменталном делу-
уметности фуге
-Почео је да губи вид 1745. и све
теже је путовао. У зиму 1749-
50, два пута му је катаракту
оперисао надрилекар Џон
Тејлор, али је резултат
операција био потпуни губитак
вида.Ослабљен овим
операцијама није поживео дуже
од годину дана. Дана 18. јула
повратио му се вид, да би
неколико сати касније доживео
шлог. Умро је 28.
јула 1750.Сахрањен је у цркви
Светог Јована у Лајпцигу која је
уништена у Другом светском
рату. Од 1950.сахрањен је у
цркви Светог Томе.
13. Ученици:
-Четири Бахова сина су и сами
постали композитори. У своје
време су били познатији од
оца, који је око осамдесет
година после смрти био
заборављен, мало познат и
извођен.
-Знаменити ученици Јохана
Себастијана Баха су били и
Јохан Лудвиг Кребс и Јохан
Филип Кирнбергер.
Карл Филип Јохан
Емануел Кристијан
Бах Бах
______________________
Јохан
Вилхелм Кристоф
Фридман Фридрих
Бах Бах
14. :Стилски периоди
• Бахов опус се може поделити на три велика
стилска периода које су обележили стилови
актуелног доба и развој личног стила.
• Први период, учење и усавршавање, трајао је од 1700.
до 1713.
• Други период, период мајсторства, почиње 1713, у
Вајмару, и траје до 1740. када је Бах у Лајпцигу.
• Последњи период Бахове музике обележен је
објављивањем Вежбе за клавир бр. 3 и траје до његове
смрти 1750, у време када је компоновао Уметност фуге.
•.
15. - : (Дела Бах је написао више од 1000 дела, међу њима готово
подједнак број вокалних и инструменталних композиција)
• Вокална музика
• :Компоновао је
-224 кантате
-10 миса
-7 мотета
-2 завршене пасије
-3 ораторијума
-188 корала
-4 песме
-1 кводлибет
-58 духовних напева
• Инструментална музика
• Од Бахових
инструменталних дела,
сачувано је 227 дела за
оргуље, 189 за чембало,
20 за соло инструменте,
16 за камерни оркестар,
30 оркестарских и 18 без
одређеног инструмента.
Укупно постоји 494
Бахових комплетних
инструменталних
композиција!
16. ...Шта су рекли о њему
• :Лудвиг Ван Бетовен
- „ ,Не Бах већ море требао би се звати због свога бескрајног
,знања и умећа због непресушног врела из којих је црпео
.“своје мелодије и хармоније
• :Волфганг Амадеус Моцарт
-„Бахова музика је нешто из чега треба учити.“
• :Роберт Шуман
-„Музика му дугује онолико колико религија дугује своме
оснивачу.“
• Фредерик Шопен:
- „Бах је астроном који открива најчудесније звезде.“